Danas se prvi put obeležava Dan sećanja na ubijene žene- žrtve nasilja. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijala pitanja saopštilo je danas da je od početka ove godine 18 žena ubijeno u porodičnom nasilju.Sa profesoricom Filozofskog fakulteta, aktivistkinjom i borkinjom za ženska prava Smiljanom Milinkov razgovarali smo o problemu porodičnog nasilja i načinima na koje moramo da se borimo protiv ove pojave. Naša sagovornica je doktorirala na Rodnim studijama i objavila veliki broj radova koji se bave temama rodne ravnopravnosti, diskriminisanim grupama i ljudskim pravima. Milinkova smatra da je ustanovljavanje posebnog dana u znak sećanja na sve žene žrtve porodičnog i partnerskog nasilja od velikog značaja jer je to problem o kojem se mora javno govoriti. Prema njenim rečima, ovo je jedan od načina da se javnosti ukaže koliko je pojava ozbiljna i kompleksna.– Za promenu patrijarhalne svesti i shvatanja da je žena vlasništvo muškarca koji ima pravo da odlučuje i o njenom životu, na žalost vrlo utemeljenog u našem društvu, potreban je jedan strateški pristup, konstatan rad i iskrena zainteresovanost da se društvo menja, što je trenutno uočljivo samo u radu ženskih nevladinih organizacija koje se bore protiv nasilja nad ženama- kaže Smiljana Milinkov.Osmodnevna kampanja pod nazivom Ako sistem ne reaguje- reagujezločinac, koja se danas završava, obraća se prvenstveno institucijama. Autonomni ženski centar i Udruženje žena “Peščanik” iz Kruševca, pokrenuli su je s ciljem ukazivanja na fatalnost posledica u slučajevima kada institucije propuste da zaštite žrtvu ili ne prepoznaju stepen njene ugroćenosti. Naša sagovornica smatra da kao društvo u celini borbi protiv nasilja pristupamo formalno,a da se malo radi na prevenciji.– Čini mi se da se previše vremena daje na ‘uhodavanje’ nadležnih, njihovo snalaženje u ‘novim’ zadacima, a za samo pet meseci ubijeno je 20 žena. Zato mi sva zvanična saopštenja zvuče licemerno i zvučaće dokle god reakcijom nadležnih ne bude jasno naznačeno da je svaki ljudski život neprocenjivo važan. Činjenica da još ne funkcioniše nacionalni SOS telefon koji je zvanično ‘otvoren’ dovoljno govori o licemerju nadležnih.Svakodnevno iz medija saznajemo o novim slučajevima nasilja, međutim primećujemo i da se o tome ne izveštava uvek na adekvatan način. Profesorka Milinkov kaže da uvek ima i onih koji brane čast svoje profesije.– Banalizacija svakodnevnog nasilja, komercijalizacija zločina, senzacionalističko izveštavanje i objektivizacija ženskog tela su osnovne greške u izveštavanju većine medija. Moram naglasiti da postoje i oni novinari i novinarke koji zaista profesionalno rade svoj posao i koji svojim tekstovima ukazuju u kom segmentu su nadležne institucije zatajile ali i daju osnovne informacije kako postupiti u slučaju nasilja, kome se obratiti, kako pronaći izlaz iz nasilja- kaže ona.Poruka naše sagovornice ženama, ali i svim građanima je da je nasilje nedopustivo i da se protiv njega uvek moramo boriti..-Ne postoji nikakvo opravdanje i niko nije zaslužio da trpi nasilje. Mislim da svi treba da stavimo prst na čelo i da se zapitamo kako smo dopustili da nam nasilje postane svakodnevica- poručuje Smiljana Milinkov.
