ПРИВРЕДНА КРЕТАЊА У АП ВОЈВОДИНИ У ПРОТЕКЛИХ ДЕСЕТ ГОДИНА

„Према подацима Републичког завода за статистику, које је обрадила Привредна комора Војводине (ПКВ), у 2018. години, привређивање у Србији мерено растом бруто домаћег производа, повећано је за 4,4 одсто, што је уједно и највиши раст у последњој деценији“, рекао је председник ПКВ Бошко Вучуревић за портал „Војвођанске вести“ на недавно одржаном „Копаоник бизнис форуму“, осврћући се на привредна кретања у АП Војводини у периоду од 2009. до 2018. године.

Вучуревић додаје да су у протеклом десетогодишњем периоду, забележене три године пада – 2010, 2012. и 2014. године.

„Током десетогодишњег периода, БДП је растао по просечној годишњој стопи од 1,2 одсто. Раст БДП-а пратио је и економски раст стандарда становништва, а поправљање пословног амбијента потврђено је напретком на Doing Business листи Светске банке“, рекао је Вучуревић.

Србија је са 94. места на којем је била 2009. године, напредовала на 43. у 2018. години. Када је индустрија у питању, рецесија која је пратила глобалну кризу преко пада потрошње проузроковала је дубок пад индустрије.

„Већ у 2009. години забележен је дубок пад индустријске производње – у региону Војводине тај пад је износио је 14,1 одсто, да би у свим наредним годинама индустрија у региону Војводине бележила константан раст, по просечној стопи од 1,9 одсто“, рекао је наш саговорник.

Када је спољнотрговинска размена у питању, вредност реализованог извоза у 2018. години у односу на вредност извоза  прве године пост-кризног периода, повећана је за преко 174 одсто док је вредност реализованог увоза у 2018. години већа за нешто више од 106 одсто. Захваљујући већој стопи раста извоза од раста увоза, дефицит из сарадње, на крају 2018. године, представља 74,2 одсто дефицита из 2009. године. Извоз војвођанских привредника традиционално представља око 1/3 извоза и увоза Републике Србије, а дефицит 1/5 око 20 одсто.

„Најзначајније промене које су се десиле у посматраном десетогодишњем периоду, у реализацији робне размене АП Војводине са иностранством, односе се на структуру робне размене по тржиштима односно по групацијама земаља. На почетку посматраног периода, 2009. године, извоз у земље ЕУ представљао је око половине укупног извоза, а 2018. године скоро 72 одсто. Вредност извоза у ЕУ у 2018. години у односу на вредност остварену у 2009. години повећана је за скоро 250 одсто док је увоз повећан за 175 одсто“, рекао је Вучуревић.

На извозној страни, Немачка, Румунија, БиХ углавном имају учешће око и преко 10 одсто у укупном извозу. У односу на 2009. годину, како каже наш саговорник, извоз у Немачку је повећан за  157 одсто, извоз у Румунију за 211 одсто, а извоз у БиХ  је повећан за скоро 91 одсто. На страни увоза, Руска Федерација има најзначајније учешће, око 20 одсто, док је 2009. године тај увоз представљао преко 35 одсто. Иако је процентуално опао, увоз из Русије је 2018. године у односу на 2009. годину већи за 9,4 одсто.

Према речима Вучуревића, у 2009. години најзначајнији извозни производ био је кукуруз који је учествовао са око шест одсто у укупном извозу, а на другом месту био је шећер бели са учешћем око 5 одсто.Највеће промене су забележене код извоза сетова проводника за паљење чији извоз бележи сталан раст и тиме повећава учешће у структури извоза и у 2018. години се налази на првој позицији са учешћем од 8,3 одсто укупног извоза АПВ. Традиционално је најзначајнији увоз нафте и природног гаса. Жица од рафинисаног бакра се 2009. године није ни појављивала као извозни производ, 2012. је била на месту број 100, а 2018. године се нашла на петом месту као извозни артикал.

„У периоду од 2009. до 2018. године, у АП Војводину је инвестирано 3,4 милијарде евра, што чини скоро 40 одсто укупних инвестиција. Од 2009. до 2018. године, Немачка је највише инвестирала у АП Војводину и њене инвестиције имају учешће од 16,6 одсто у укупним инвестицијама. Првих пет земаља по висини учешћа су Немачка, Канада/САД, Италија, Луксембург, Уједињени Арапски Емирати. У периоду од 2009. до 2018. године, највише је инвестирано у агробизнис – 40 одсто“, рекао је Вучуревић.

Према подацима НСЗ РС, у региону Војводине, током десетогодишњег периода у евиденцији незапослених налази се 76 хиљада лица мање који  активно траже посао.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.