Јесте ли прочитали лектиру? Све школарце муче такве бриге, у сосу су и они мали, у нижим разредима, а посебно кад их дочека наопак превод
Алисе у земљи чуда из ког дајемо примере:
„Извините, госпођо, да ли је ово Нови Зеланд или Аустралија?“ – и Алиса покуша да направи
кникс. (Замисли да падаш и да притом правиш кникс! Верујеш ли да би ти то могла да изведеш?)
Али, на овој бочици није писало „Отров“, зато се Алиса усуди да напитак проба и, пошто јој се учинио врло пријатним (имао је некако у исто време и укус пите од трешања, и
шатоа, и ананаса, и печене ћурке, и карамела и врућег препеченог хлеба премазаног маслацем), она га надушак искапи.
Ови примери су нам се учинили интересантним због употребе страних речи. Стране речи су често неопходне и оправдане, но има и оваквих примера, где би се оне могле до краја превести или заменити разумљивијим за деветогодишњаке, који ову лектиру читају. У првом примеру
кникс би требало заменити речју
наклон, а у другом примеру
шато би се могао заменити
кремом (од ваниле) или
пудингом, што се може наћи у другим преводима. Сматрамо да поменуте речи немају функцију богаћења речничког фонда ученика, већ само непотребно збуњују, за разлику од неких других речи из романа, попут
надушак, таваница, леја, крокет, пух и сл., чије значење ученици најчешће на почетку не препознају, али, уз одговарајуће објашњење, брзо разумеју и усвајају, чиме доприносе обогаћивању сопственог језичког израза.
др Марина Николић
Related
