Ne valjaju političari. Ovi današnji, koje žare i pale našom dnevno političkom scenom. Nije da su valjali ni mnogi prošli. Ne znam, ne sećam se. Ovi su toliko tu da se zaista ne sećam, ali sudeći po pričama starijih, nije da su neki prošli uopšte bili valjani. Često čujem da nam ni popovi baš nisu valjani. Ni prosvetari nam nisu baš bogzna kakvi. Ni lekari, ni panduri sudeći po komentarima. O novinarima da ne trošim reči.
Da vas pitam nešto. Da li vama zaista ta priča pije vodu? Da li je do posla iliti poziva ili je možda, ipak do nas? Vidite ovako…Odakle dolaze ti neki ljudi koji obrukaju svoju profesiju? Nije da su pali sa Marsa. Nije da su došli iz neke jako loše tuđe zemlje, daleko od nas lepih, pametnih, poštenih, uspešnih. Do profesije, svakako nije.
„Sistem te laže“, je l? Opet ne smem generalizovati, ali ipak je malko do nas. Da smo mi bolji, „bilo bi drukčije sve“ što bi rekao Žarko Dančuo.
Naviknuti smo na svakodnevno kukanje, na sajber revolucionisanje. Svi smo experti u svemu. U sve se razumemo. Imamo li pravo da onda očekujemo neki boljitak? Nemamo. Zašto? Pa ti isti ljudi koji dolaze na te neke funkcije i ne valjaju su ljudi od krvi i mesa kao i mi, ljudi iz naroda. Tog isto expertskog naroda.
To je kao da jednom istom formulom, kroz isti postupak iznova i iznova pokušavamo da dođemo do nekog drugog rezultata. Ajnštajn reče da je upravo to, definicija ludila. Iskreno govoreći, to me raduje. Pribojavao sam se da smo glupi ili u najmanju ruku nezreli. Izgleda da je ipak ludilo u pitanju. Dobro je, znači da imamo neki solidan argument kojim možemo da se branimo, pred sudom istorije. Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom balkanu i nije im baš bilo dobro u glavi. Ne znam da li nam je potrebno lečenje ili neki iskren razgovor. Da li postoji vakcina za ovo naše ludilo, da li je zarazno? Sunce me probudilo a u glavi ludilo, šubidubidubi…
Najpametnije nam je da smo ludi. Najluđe je to što se pravimo pametni. Ušli smo u beskonačnu petlju kako stvari stoje. Nešto nije u redu sa ovim našim programom.
„Beskonačne petlje obično uzrokuju da ceo sistem prestane da reaguje. Sa sadašnjim preovlađujućim preventivnim multitasking modelom, beskonačne petlje uzrokuju da program konzumira sve dostupno vreme procesora, ali ga korisnik obično može zaustaviti. Petlje aktivnog čekanja se takođe ponekad nazivaju „beskonačnim petljama“.“
Zvuči li vam ovo poznato? „Ovo je tvoja poslednja šansa. Posle ovoga, nema više povratka. Ukoliko odabereš plavu pilulu – priča se završava, probudićeš se u svom krevetu i verovati u šta god hoćeš da veruješ. Ukoliko uzmeš crvenu pilulu – ostaješ u Zemlji Čuda i ja ću ti pokazati koliko je duboka zečija rupa.“ – Morpheus, „Matrix„.
Red or blue pill?Dobrodošli u Zemlju Čuda
