Bogoljub Banjac Čombe je muzičar koji je 1979. godine osnovao rok sastav „Amajlija“. Započeli su svirajući u osnovnim školama i tako su sticali iskustvo i vežbali. Vrlo brzo su napredovali i već 1985. nastupali su kao predgrupa „Bajage i Instruktora“. Kasnije slede brojne svirke i koncerti, a najviše u Novom Sadu.

Do sada su izdali šest albuma, a i danas vredno rade na pesmama. Bend se nekoliko puta razilazio i ponovo formirao u izmenjenom sastavu. Bez obzira na to, „Amajlija“ zapravo nikada nije prestala da postoji.

Sa Bogoljubom Banjcem, gitaristom i vokalom, razgovarali smo o muzici, razlici između prošlog i sadašnjeg vremena i načinima na koje čovek čuva svoj mir. On se danas bavi muzikom kao i nekad, piše tekstovm i svira, drži školu rokenrola i rekreativno  igra fudbal. Ono što je najvažnije, trudi se da ne ispusti lepotu življenja.

Priču smo počeli od početka, kako je i logično. Članovi benda su se često razilazili, ali vrlo brzo i nastavljali da funkcionišu. U međuvremenu, Čombe je dobio sina koji je već sa pet godina postao ozbiljan kandidat za bend. Danas je za bubnjevima.

-Bilo je razilaženja u sastavu ali osnova je negde ostala ista. Sad se vratio prvi član veća, koji je od osnivanja bio u „Amajliji“. Tad mu nije prijao naš način života, sad smo se svi malo primirili pa nam se ponovo pridružio (smeh) . Znaš kako to ide, muzika izabere tebe, ne ti muziku. Što se sastava tiče danas, moj sin svira već dugo. Bubnjare smo menjali i muku mučili, sve dok mi Bog nije poslao njega. Imamo i školu roka, tako da ne može da nastane problem u smislu da nema ko da svira i oko postave uopšte ne brinem.

Kada pogleda iz današnje pozicije, kaže da mu je jasno zašto je sve trebalo da bude tako kako jeste. Sve nepravde koje tako doživljavaš kao mlad čovek, kasnije razumeš kao nešto što je imalo svoju svrhu na dalje staze. Kako kaže, danas je sve neuporedivo drugačije.

-Sad je sve drugačije u vreme interneta. Mi smo jedini bend koji je toliko puta svirao u svom gradu. Ne znam da li je to mana ili vrlina, ali mi smo opstali. Bilo nam je krivo nekad kad su drugi odlazili na turneje. Kad si mlad i nezreo misliš stalno da je to neka nepravda. Sad shvatam, da je bilo drugačije pitanje je da li bismo danas bili tu. Imali smo i mi turneje po Jugoslaviji i išli smo svuda, ali pitanje je da li bi bilo te lepote da su putevi bili drugačiji. Tek sad, sa ove tačke gledišta i sa ovoliko godina to vidim. Mi smo srećni i zadovolji što postojimo, stvaramo. Danas idem u studio, snimamo nove pesme. Videćemo kako ćemo to plasirati.

Iako se mnogo toga promenilo i stvorilo se više uslova i novih bendova, ipak primećuje da oni nisu zaživeli dovoljno i da su još uvek stare zvezde aktuelne.

-Sad je važan timski rad, kao u fudbalu. Treba osmisliti sve i svako mora da se bavi nečim. Mislim da je  rokenrol upao u zamku. Nema bendova, sve su stari bendovi. Na nastupima ja prvi put vidim neke grupe, koje godinama sviraju festivale i imaju milione pregleda na jutjubu. Nikad nisam čuo za njih ni za pesmu. Srbija ima 6 miliona stanovnika, on ima 6 miliona pregleda, a ja nikad nisam čuo pesmu. Ko je tu lud zapitam se. To su te zamke gde nema kreacije, nema benda, nema pesme. Nema Džonija Štulića. Naša sreća je što je rokenrol postao nova grana umetnosti, mi smo se prepustili i opstajemo.

Danas je sve više popularna neka druga vrsta muzike i mnogo ljudi je sluša. Banjac kaže da postoji razlika u funkcionisanju i ulaganju, koja se uvek primećivala.

-Kvari se publika, odlazi na nastupe pevača koji sviraju neku drugu vrstu muzike. Ja nemam ništa protiv njih, da se razumemo. To je estrada, šou biznis, puno rade i ulažu u to. Ja nemam tu ideju, da ulažem u sebe i u pojavu. Nama muzičarima je to teret, da ulažemo u garderobu, u stil. Tako gubim energiju na neke stvari koje su meni nebitne.

Rok muzičarima su uvek prioritet bili tekstovi, koji očigledno i danas pronalaze put do ljudi. Međutim, sve je slabija ponuda novih pesama.

-Danas ljudi reaguju na moje pesme, na tekstove koje sam pisao kao klinac i nisam toliko ni razmišljao o njima. Ti tekstovi diraju ljude i za mene su dokaz da nisam pisao u prazno. Problem je što se uvek gleda rezultat. Ne kako se igralo, nego ko je pobedio. Rezultat je ovde katastrofalan kad je u pitanju autorski rad. Nemoguće je da 30 godina nema benda te jačine kao recimo „Riblja čorba“, „Bajaga“ i drugi.

Sve je slabija ponuda kvalitetnog, a sve više se nešto meri i jure se rezultati. U svemu tome, kako kaže naš sagovornik, nestaje lepota.

-Ranije je bilo toliko pesama da ne možeš da ih preslušaš. Sećam se kada se pojavila grupa „U škripcu“, „New way“ i još neke. Nisi mogao da stigneš da slušaš sve. Toliko je lepote oko tebe bilo da nisi imao tu vrstu odnosa da ceniš ili ne ceniš, bilo ti je normalno da ti je lepo. Sada nema lepote. Jedna pesma obeleži čoveka, a danas nema ni pola pesme kada izađu neki albumi. Sve je postala matematika, a u umetnosti nema matematike nego goriš, izgoriš, nekog opečeš i to ti je to.

Prešli smo malo na priču o školi rokenrola koju on vodi. Škola nije organizovana po nekom klasičnom programu i rasporedu. Njegov glavni cilj je da deca uče kroz iskustvo, da se oslobode straha od greške i da shvate da muzika mora imati dušu. Kaže da primećuje da deca danas nisu slobodna i da su previše opterećena zahtevima novog vremena.

-U školi nema programa, drugačije je totalno od drugih. Počinjemo sa malom decom jer to je danas najvažnije- da neko prepozna taj dragulj u sebi ako ga ima. Deca dođu sa idejom da ne smeju da greše, blokiraju se kada  ne urade nešto dobro. Trudim se da to u njima razbijem. S druge strane, deca nemaju lufta, žele da postanu i sportisti, inžinjeri, muzičari, sve odjednom. Tu i roditelji igraju veliku ulogu. Ja mislim da ne bih tri sekunde živeo srećan da živim kao današnji klinci. Moraš da ga pustiš da živi, da se ogrebe, da doživi, da bi bio srećan.

Deca koja dolaze u školu roka, tamo imaju potpunu slobodu i uslove da pronađu ono što ih zanima i da prepoznaju sebe. Pored muzike, uče i o životu.

– U školi učimo da sve mora da se reši, da ne ostavljaš ništa nedovršeno. Sviramo i razgovaramo, dolazimo zajedno do rešenja kako muzičkih tako i životnih. Dolaze razni muzičari, da sviraju i pokažu neke nove stvari deci, ali i da se deca upoznaju sa autoritetima. Ne učim ih note i akorde, nego im kroz praktično pokazujem kako da dođu do rešenja. Gitarista nije onaj koji zna da svira, nego onaj koji ima dušu. Puštam ih da budu deca i da se igraju. Ima i sporta i muzike.

Inspiracija za pisanje je uvek prisutna. Njegov cilj je da svoj život i okruženje uredi prema svojim merilima i tu se i nalazi pokretač na svakom koraku.

-Danas nema širine. Vreme je kapitalističko i kad imaš novca svi te gledaju drugačije. Kad neko priča nešto, makar on bio i glup, svi će ga gledati na drugačiji način. Ako ima novca, svi klimaju glavom. Taj problem je trenutno nerešiv. Ustvari meni jeste, ja živim u drugom svetu. Napravio sam svoj svet, okružio sam se lepotom. Ja toliko lepote imam oko sebe, a ti „pametni“ je ne primete. Gube puno i to shvate tek u nekim kasnijim godinama. Pravi smeh je oko mene non stop i kad ga nema stvorimo ga. Sve je stvar šarma. Valjda iz toga proizilazi i inspiracija.

Kaže da za prošlim vremenima ne žali, a da je razlog upravo to zadovoljstvo sopstvenim životom. Protiv onog što mu smeta, bori se svojim drugačijim prioritetima i pozitivnim gledanjem na svet.

– Nemam ja nostalgiju za prošlim vremenom. Dobro mi je i sada, čovek sebi napravi prioritet u životu. Igram fudbal, bavim se muzikom. Danas je u igri plastika, a plastika uništava prirodu. Živimo plastiku, ali kao što sam već rekao, ja tražim lepotu i njome se okružujem.

Poslednji spot grupe „Amaljija“ možete pogeldati ovde. Nadamo se uskoro i novim pesmama.

PODELI

2 KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.