Danas je Međunarodni dan pismenosti. Srbija ga dočekuje sa više od milion onih koji nemaju osnovno obrazovanje, a od prošle godine smo prvi u Evropi po broju funkcionalno nepismenih.

UNESCO je 1965. godine proglasio 8. septembar Međunarodnim danom pismenosti. Od 1966. ovaj praznik se obeležava kako bi se istakao značaj pismenosti za pojedinca i društvo.

Na svakom koraku susrećemo se sa pravopisnim greškama i prave ih i obrazovane i neobrazovane osobe. Društvene mreže omogućile su im da isplivaju u punom sjaju. Jedan čovek odlučio je da se sizifovski bori da ih ispravi. Srećom, pokazalo se da borba ipak nije u potpunosti uzaludna.

Bojan Jokanović je diplomirao na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, radi kao profesor i đakon je u dobojskom Sabornom hramu. Crteži su nastali iz ljubavi i negovanjem talenta iz detinjstva. Kako je sve češće imao problem da dešifruje zahteve u narudžbinama za crteže, zbog pravopisnih grešaka, došao je na ideju da ilustruje najčešće nedoumice. Na svom instagram i fejsbuk profilu svakodnevno nam rešava dileme oko pravopisnih pravila.

Rekli ste jednom prilikom da Vas je nevolja navela da započnete borbu za pravopis. Gde najčešće susrećete tu „nevolju“, tačnije pronalazite inspiraciju za crteže?

Ne treba biti pustolov da bi našao inspiraciju za svoj rad na Balkanu. Nažalost, toliko mnogo je ima, da sam prinuđen da bježim od ekspanzije pravopisnih grešaka koje su moja inspiracija.

Šta mislite, kako je nepoznavanje pravopisa uspelo da se uvuče u sve slojeve društva? S obzirom na to da greške više ne uviđamo samo u privatnoj komunikaciji, već i na tablama sa nazivima ulica, na institucijama, u medijima.

– Nepismenost je zaista uzela maha. Neuki postaju učitelji drugima, ali ne bih tražio krivca samo u ,, sistemu“, svako od nas je odgovoran za takvo stanje. Kao sto kaze Sv. Jevanđelist Matej: Licemjeru, prvo izvadi brvno iz oka svoga, a onda primijeti i izvadi trun iz oka brata tvoga.

Jesmo li postali neosetljivi na nepismenost ili u radu ipak nailazite na još saboraca?

– Saboraca ima uvijek. Imam ogromnu podršku ljudi koji prate moj rad, daju mi ideje… Prilika rađa junake, tako da ima još entuzijasta kojima nije sve crno, nisu demagozi, nego istinski borci za spas pravopisa.

Kako Vaši đaci reaguju na ovakve metode učenja, kroz crteže i slike?

-Vizuelno se najbolje pamti, tako da je ovaj projekat o Sizifovim pravopisnim pustolovinama odličan metod učenja pomoću slika. Svakako je za naše obrazovno područje revolucionaran.

Mislite li da je možda u tome propust školstva, što važne teme nisu približene na razumljiv i zanimljiv način deci?

– Kod nas, po običaju, sve dobre ideje počnu da se cijene kada prođu svi vozovi. Tako da će i moj rad biti na cijeni kada me odavno više ne bude na zemlji. Moji unuci će učiti o jednom zanesenjaku koji se neshvaćeno, sizifovski borio za spas ćirilice i pravopisa u svoje vrijeme.

Jeste li se nadali u početku da će karikature, crteži i ilustracije da Vas dovedu do izložbi, medija, ponuda za saradnju?

– Iskreno, ne. Zato i jesam projekat nazvao Sizifov posao, jer sam mislio da će ostati upamćen po personifikaciji uzaludnog truda. Drago mi je da su ljudi koji vole i prate sizifovski rad demantovali moje mišljenje.

Koliko vremena Vam je obično potrebno da uradite jedan crtež?

– Zavisi od toga da li je akcenat na dobrom crtežu ili imam dobru ideju, pa želim što prije realizovati crtež. Za kvalitetnu ilustraciju je potrebno i više sati rada.

Šta je najveća Sizifova pobeda do sada?

-Najveća pobjeda je kada vidim svoje đake koji takođe crtaju Sizifa, po ugledu na moj rad. Oni sa nestrpljenjem čekaju da vide moje oduševljenje kada ugledam njihove crteže. Regrutujem mlade borce koji ce nastaviti bitku kada ja položim oružje.

Imaju li ljudi „tremu“ kada razgovaraju sa Vama i kada Vam pišu? Da li više vode računa da ne naprave grešku?

– Veću tremu ja imam kada razgovaram sa njima, jer svaku riječ moram da procesuiram u glavi. Ljudi ne očekuju greške od mene, vjeruju da sam sveznalica. Nemojte im reći da sam vam rekao da nisam, jer i sam svakodnevno učim učeći druge.

Šta najviše „kvari“ srpski jezik? Kako da ga negujemo i čuvamo?

– Stranice na internetu, kojima je zabava da šaleći se na račun slabije pismenih ljudi, namjerno griješe u pravopisu. To ima nesagledive posledice. Mladi u želji da budu u trendu, uče pogrešno i to neprimijetno ulazi i ukorijenjuje se u njihovom vokabularu.

Šta mislite o sve češćem korišćenju engleskih termina, iako u našem jeziku postoji odgovarajuća reč?

– Crtao sam ilustracije na tu temu, nemam komentar na tu nuspojavu. Pišu RIP, LOL, OMG a nemaju pojma šta to i znači. Ne bih trosio riječi na to.

Pitali smo ga i šta mu najviše smeta u današnjem vremenu, s obzirom na to da karikaturama često izražava svoje stavove o aktuelnim dešavanjima.

– Joj, pa gdje ćete to pitanje postaviti oštrookom karikaturisti!? Ne bih komentarisao to sada, nemam vremena da pišem toliko… Pratite moj rad i u narednom periodu ću bezglasno, satiričnim karikaturama odgovoriti na ovo teško pitanje.

Bojan Jokanović je rođen u Tuzli 2. maja 1985. godine. Pored svog posla, posvećenosti crkvi, porodici i đacima, on ima vremena i za druge hobije. Pored crtanja, samouk je i u muzici. Svira gitaru, havajski ukulele, usnu harmoniku i orijentalni instrument koji se zove baglama.

Skoro četrdeset hiljada ljudi prati njegov rad na instagramu i preko dvadeset hiljada na fejsbuku. U nekoliko škola njegovi crteži krase hodnike i podsećaju đake na ono što moraju znati. Sizifovih saboraca je sve više.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.