Сомборски одборници одржали су бурну седницу, а жучна расправа је кулминирала поливаљем водом у скупштинској сали.
Наиме, константно вербално сукобљавање спикера сомборског парламента Зорана Парчетића и одборнице Српско руског покрета Дуње Прокић достигло је врхунац по проглашавању завршетка седнице. Наиме, током постављања одборничких питања Парчетић је ушао у полемику са одборницом Прокић, која га је експлицитно оптужила за крађу буџетских средстава посредством организације Сајма перадарства.
Парчетић је расправу прекинуо проглашавајући седницу завршеном, да би Прокићка, приликом напуштања говорнице, из флашице коју је носила са собом, полила водом најпре председника Скупштине, а након њега и секретарку парламента Веру Баљак, на чему се инцидент и завршио.
По атмосфери се фебруарска, 22. седница у овом сазиву сомборске Скупштине, није разликовала од претходних. Вербална сукобљавања парламентарне већине предвођене Српском напредном странком са једне, и нејаке опозиције са друге стране, започела су већ код утврђивања дневног реда, које је потрајало више од сат времена.
Како је одбијен предлог Милана Миланка (Нова странка) да се одборници информишу о квалитету воде за пиће коју конзумирају пре свега житељи сомборских села, као и чак четири предлога одборнице Дуње Прокић (Српско-руски покрет) за допуну дневног реда по хитном поступку, одборници су, уз нешто краћу дискусију, до прве паузе успели да усвоје само предлог о успостављању сарадње и удруживању са општинама у сливу горњег тока Дунава „Бачки водотоци“.
Уз примедбе опозиције да је оваква врста удруживања непотребна, пошто о одбрани од поплава, што је и наведено као основни разлог покретања иницијативе, брину већ постојећи државни органи и облици заједничког дејствовања, предлог је ипак усвојен.
Дуже се расправљало о изменама одлуке о уређењу града, које су се односиле пре свега на најужи центар, туристичку и угоститељску жилу куцавицу Сомбора. Најгласније примедбе су се односиле на чињеницу да је добар део измена препоручен и усаглашен са стручњацима Покрајинског завода за заштиту споменика културе, од којих је она о обавезним једнообразним тендама у смислу боја изазвала и највише полемике. Наиме, предлог измена одлуке је подразумевао да тенде и сунцобрани угоститељских летњих башта у градској пешачкој зони убудуће не могу бити рекламни простор произвођачима алкохолних и безалкохолних пића, већ морају бити једнобојне и у нијансама у распону од „чисто“ беле преко сиве до црне.
Како је и ова одлука усвојена већином гласова владајуће коалиције, дискусија се повела о потреби утврђивања назива комплекса градске индустријске зоне, коју је Мирослав Ковачић, члан Градског већа за комуналну делатност и инвестиције образложио тиме што је чињеница да је индустријска зона адресирана на Стапарски пут знатно поскупљивала цену откупа приватних парцела у овој зони.
Према Ковачићевим речима, пошто се у катастру непоокретности индустријска зона води на адреси Стапарски пут бб, Пореска управа је потпуно у складу са законом процењивала тржишну вредност у складу са тим, па је квадратни метар површине у Индустријској зони градски буџет коштао између 14 и 16 евра. Добијањем нове адресе, само је формализовано стварно стање, односно чињеница да се индустријска зона заиста и налази у такозваној четврој положајној зони, у којој је реална цена квадратног метра између два и три евра у противдинарској вредности.
О коликој уштеди градског буџета се ради Ковачић је демонстрирао чињеницом да је само због овога до сада град из буџета плаћао откуп једног хектара земљишта у индустријској зони чак 140.000 евра, док ће након усвајања новог назива, односно адресе комплекса у настајању, откупна цена хектара бити око 25.000 евра, па не чуди што је одлука о називу Индустријске зоне усвојена великом већином гласова одборника.
Related
