U vreme pauze za ručak, velika kafeterija uvek je prepuna. Naše je lako naći. Stolovi za četvoro, njih sedi najmanje šestoro. Na terasi gde se čuo najživlji razgovor i glasan smeh tu su bili naši. Raspravljaju šta je pravilno ječmičak ili čmičak ili nešto treće. Najglasnija je devojka, po govoru iz Bosne: Kod mene u mom kraju kaže se ječmičak i ja sam tako naučila i govorila. Došo rat, ja u Sloveniju, tamo bila par mjeseci , zove me rodica u Beograd. Otišla kod nje. Našla mi posao da čuvam nekog klinca. Ma super dijete, četri godine miran poslušan, plavokos, plavook, ko ona djeca sa reklama. Roditelji isto super ljudi, nisu zahtjevni, ljubazni slagali se baš lijepo. Jedno jutro poslije vikenda, ja došla, kad mali ima flaster i gazu na desnom oku. Pitam jooj zlato moje šta je bilo. Kaže mama, ma ništa strašno iskočio mu čmičak. Izvinite šta mu je iskočilo, ponovi ona: čmičak i skine gazu da mi pokaže, samo mu svakih par sati stavite oblog od kamilice, vratite gazu i to je to. Ja sad prvi put čula da neko kaže čmičak. Kažem joj da se kod nas zove ječmičak. Ma sve u redu kakogod samo ti obloge mjenjaj i proći će za dan dva. Otišli oni na posao, zovem rodicu, jel majke ti kako ti ovde kažeš ječmičak, mama od malog rekla mi čmičak, nikad čula. Ma daj šta te briga, čmičak, ječmičak, radi kako ti žena rekla i vozi, ne komplikuj. Otišla ja s malim u šetnju i do trgovine. Kupila mu sladoled i sve sa spiska. Došli na kasu, izvadila pare da platim, kaže kasirka: što je sladak mali, šta mu je to na oku jel se udario, ja brojim one pare, i zablokirala, ne mogu se odma sjetit: ma iskočio mu č..č… čmar – joj blamaže. Poispadale kašike, viljuške, zagrcnuli se, neke devojke vrište, jes normalna podavismo se, ostali gledaju, smeju se iako ne razumeju. Ona nastavlja: ma nisam se odmah mogla sjetit, ostali u glas, dobro je ćuti više, dosta majke ti.Došli turci, došli i talijani, seli blizu, kažu, mi ćemo ovde, kod vas uvek veselo.Za vojvodjanske: B. MrkobradaFoto: V. Raonić
