ЧУРУШКА ВЕТРЕЊАЧА – ДОБРИ ДИВ БЕЗ КРИЛА

ЧУРУШКА ВЕТРЕЊАЧА – ДОБРИ ДИВ БЕЗ КРИЛА

Пола сата вожње од Новог Сада је славни Чуруг који опасује стари ток Тисе. У сред села црква, и то не каква, већ највећа, па још са не једним, не два, већ са три звоника. А украј села, ветрењача. Додуше, пре коју годину су јој скинули пропелере, али и даље је прелепа. Налази се у приватном дворишту крај пута за Бачко Градиште. Зову је Рођина ветрењача. Стари мештани кажу једно е мање: ветрњача.

Капија отворена, кера лаје ал’ везана, нико не грди што фоткамо споља. Прелепа је, иако је контра светло за фотографисање. Прелепа и без крила. Кажу да су јој млински каменови и механизам и даље очувани. Раније није била једина него једна од укупно седам, по једна за шест синова и једна за оца. Средином 19. века су из Мађарске допремане на сплаву, Тисом. Некада је млела најфиније брашно за крофне и штрудле а људи –„ветрењари” су били опасне баје који су знали ћуд сваком ветру, и шта тај може а шта не може.

Недалеко од Рођине ветрењаче, на скретању с пута за атар налази се бели крст и на њему заштитник, Св. Јован Крститељ.

 

Текст и фото: В. Раонић;