„Da čika bonu“ doslovno nam se marketing svodi mahom na to. To prolazi, to narod voli. Vi samo zapratite neki tržni centar na društvenim mrežama, neki butik i slično, i dođe posle dva minuta poslovođa iste uzme u ruke vas 5000 i nosi vas peške na Bali, u hotel od pet zvezdica na mesec dana. Sve plaćeno, all inclusive. I šta se desi? Kreće rat ko da opet dele sadnice Japanske Trešnje, višnje, ananasa…Šta god da je ono već bilo. Zaprati ih više ljudi, nego što generalno imamo u ovom delu Sunčevog Sistema.

Isto tako, jedan „Uticajni“ kako je to danas popularno reći, novosadski društveno mrežaš nastavi započetu igru sa rimovanjem imena, za decu uzrasta do pet godina i otvori se Pandorina kutija, kao da je ponudio božmeprosti državljanstvo Norveške. Danima je trajala histerija sa rimama, nekoliko stotina hiljada pregleda dnevno. Nina Mina Šina Krivina Plastelina…Ko početak nekog ovog turbo Teheran tututuc hitića. Počeću da nudim svoje usluge splavovima.

Kada ste „Uticajni“ na društvenim mrežama i samim tim neka vrsta javne ličnosti, krucijalno je da glumite budalu. Jednostavno, nije korektno prema vašim pratiocima da imate bilo kakvu svest o problemima plebsa, koji vas okružuje. Bitno je što više palamuditi o nedostatku svesti i odgovornosti, ali tu odgovornost za dizanje svesti, ni slučajno ne preuzeti na sebe.

Big Fashion No No. Ako slučajno pokažete izvesni stepen svesti i podelite apel za neku humanitarnu akciju vezano za bilo kakvo živo biće, odbranu kulture, istorije i slično, dovodite sebe u vrlo nezavidnu situaciju, da vaši pratioci prestanu ozbiljno da vas shvataju i da vam uskrate lajk, fav, šer, retvit, menšn i sve te izraze koje smo bili prinuđeni da naučimo u rekordnom roku, kako bismo se svideli većini. Dosta je problematično to što kad pričamo o većini, onda uglavnom pričamo o proseku pa i ispod njega. Kako prosečnom virtuelnom bukaču objasniti šta znači „RES NON VERBA“? Da li zaista samo kroz kič i šund i šok terapiju tipa, govedo jedno stisni taj šer, pošalji sms, sredi svoj mikrokosmos i prestani da se pitaš po društvenim mrežama, kud plovi ovaj brod!

foto: Prinscreen Lestat Gianni

Društvene mreže su fantastično oružije i oruđe za sve one koji znaju kako da ih koriste. Imaš pregršt informacija (i poluinformacija) na dohvat ruke, svet je u bukvalnom smislu postao globalno selo, možeš o svemu da saznaš sve i da naučiš sve, barem u osnovi. Govoreći iz ličnog iskustva, putem društvenih mreža možeš spasiti život nekome, možeš organizovati razne humanitarne akcije, možeš pokrenuti pozitivne trendove koji će podići svest naroda, možeš manipulisati medijima samim tim širokim narodnim masama, možeš naterati one zaista Uticajne, da donesu neke zakone koji su bitni za sve, koje god da su nacionalnosti, veroispovesti, boje kože, seksualnog opredeljenja, pola i uzrasta.

Zašto onda u ovom narodu, koji toliko potencira na tome da je kulturan, inteligentan, častan daleko lakše prolaze budalaštine, gluposti i skrnavluk? Zašto je toliko teško naterati ljude da tu energiju koju utroše u besomučno deljene citata nekog polusveta, u deljenje patetičnih bezvrednih klipova i generičkih cirkularnih poruka, utroše u nešto kreativno od čega ćemo imati svi neku korist? Gde je ta empatija koja čuči u svakom od nas? Kapiram da se jadna već skočopizdila od čučanja i potrebno joj je da se malo razgiba! Molim vas! Sledeći put kad dođete da pustite mozak na pašu, ulaskom na društvene mreže uradite nešto društveno korisno! Kad krene da po ko zna koji put smarate nebitnošću, udarite se po prstićima i udarite sebi šamar, a onda pogledajte da li je neko među vašim prijateljima ili u grupama u kojima ionako ne radite ništa, možda podelio neki apel za porodicu kojoj je potreban ogrev, kojoj fale neke osnovne potrepštine, neko dete kojem fali neka kinta da koliko je to moguće u ovoj zemlji, normalno živi, da li je nečiji ljubimac izgubljen ili mu je potreban neki lek i pokušajte to da rešite, pa makar tako što ćete to podeliti. Uvek će se naći neko, ako ne u vašim prijateljima, onda u prijateljima vaših prijatelja ko će biti u mogućnosti da pomogne ili da barem organizuje nekakvu pomoć. Kad uradite to dva-tri puta, šokiraćete se koliko vas to ispuni. Kad pomognete nekome od koga ne očekujete ništa. Nekoga ko će vam biti do neba zahvalan za to što ste odvojili tih par minuta i preokrenuli njegov čitav univerzmum. Barem pokušajte da pokušate!

PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.