Идентификациона карта за навијаче (FAN ID)
foto:pixabay

Šta je to ekstremizam? U kojoj meri je navijanje u korelaciji sa nacionalizmom? Da li fudbal promoviše fer plej ili neke druge vrednosti? Samo su neka od pitanja koja su pokrenuta na sinoćnoj tribini „Navijačko bildovanje ekstremizma“, održanoj u novosadskom Radio kafeu.

Rivaliet među navijačima je oduvek postojao. Ukoliko bismo vratili arhivske zapise iz perioda Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca  možemo videti da su sukobi među navijačima bili relativno uobičajena stvar. Još tada je u Beogradu postojao rivalitet između nekoliko fudbalskih klubova koji su neretko završavali fizičkim obračunom. Dakle, od kad je navijanja postoje i te emocije koje najčešće završavaju nekom vrstom nasilja. Ipak, navijačke grupe tada nisu bile povezani sa nacionalizmom. Suštinska korelacija nacionalizma i navijačkog pokreta nije postojala ni u Kraljevini Jugoslaviji, niti kasnije tokom SFRJ iako su postojala određena vrsta takmičenja između srpskih i hrvatskih klubova. Uzrok tome je, prema rečima antropologa i autora knjige „Antropolog među navijačima“ Ivana Đorđevića, što ideologija nacionalizma nije bila formalizovana kao što je to bio slučaj u nekim kasnijim periodima, počevši od 80-ih godina prošlog veka.

– Kada pričamo o neredima na Hajdukovom Starom placu 50-ih godina, kada se desio upad navijača na teren, što je kasnije tumačeno kao pokazatelj hrvatskog nacionalizma, to se suštinski teško može uklopiti u taj kontekst. Reč je o naknadnoj interpretaciji. Mi stalno pričamo o huliganima, a ja bih veoma voleo da vidim definiciju huligana. Huligani su u Britniji npr. definisani kao državni neprijatelj broj jedan u ideološkom kontekstu. Oni su postali državni neprijatelj jer su bili glasnogovornici radničke klase u izumiranju koja je 80-ih godina 20. veka vodila bitku sa Margaret Tačer za svoj opstanak – pojasnio je Đorđević.

Smatra da je veoma važno razdvojiti pojmove navijač i huligan, jer u suprotnom, to daje prostor za manipulaciju i zamagljivanje priče. Ističe i da se Zakonom o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama trenutno ništa ne rešava, već naprotiv.

– Šta će da reši to što će policije nekim lokalnim momcima koji su krenuli na utakmicu da zabrani da popiju pivo i da se provedu,  pevaju? Koga će da hapsi policija? Te momke koji piju pivo u parkiću ili nekog drugog? O kojim mi navijačima pričamo? Da li su navijači oni koje smo imali prilike da vidimo zajedno sa predsednikovim sinom u Rusiji ili su to ljudi koji idu da bodre svoj klub i da ga vole. Koga adresira predsednik Vučić kada kaže “obračun sa huliganima”, “hapsićemo huligane jer su oni državni neprijatelji broj jedan”? Ko su ti ljudi? Da li je čovek koji čini krivično delo navijač ili čovek koji čini krivično delo? Navijač nije profesija, a to je mnogo bitno – naglasio je Đorđević.

Prema njegovom mišljenju,  problem je što se stalno pogrešno adresira i u ovoj oblasti pravi paralela između Srbije i Britanije jer, kako je naveo englesko i srpsko društvo ne mogu da se porede zbog toga što Srbija nikada neće imati pokretne sponzore, privatni klub na način na koji to postoji u Britaniji, kao ni tu visoku srednju klasu koja ide na stadione u Britaniji. Podsetio je i da pravi navijači u Britaniji ne idu na stadion, već gledaju utakmice po pabovima i biju se po ulicama, ali da je ključna razlika što se to ne vidi na televizijama. U tom kontekstu veliki je uticaj medija da se poruke sa stadiona prenose i u javni diskurs, smatra Smiljana Milinkov, predavačica na predmet Sport i mediji, docentkinja Odseka za medijske studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.

– Nakon 80-ih dolazi do buđenja nacije, u svim delovima društva, pa se to prenosi i na stadione. Tako počinju da se pevaju nacionalne pesme, ističu zastave i druga obeležja. Dakle,  navijači prestaju da budu navjači određenog kluba, već počinju da se dele po tome šta su po nacionalnosti. Ono što je mene kao novinarku najviše zanimalo jeste kako su mediji izveštavali o tome i koji je njihov doprinos da se to događanje gomile prenese i u javni diskurs – rekla je Milinkov.

Foto: N.B.

Kako je navela, analizom nekoliko sportskih medija sa početka 90-ih, dok još nisu počeli ratovi, uočava se da su sportski novinari vrlo kritikovali i bili oštri prema pojavi šovinizma i nacionalizma, ali prema slučajevima koji su se dešavali kod drugih. Tako su, dodala je, na pojavu šovinizma u Hrvatskoj novinari u Srbiji bili negativni, dok su sa druge strane imali opravdanje i žmurili na ono što se dešavalo kod nas.

– Vladao je stav: mi smo manjina, oni su doveli do incidenta, nismo mi to prouzrokovali. Kasnije je jedan dobar deo sportski novinara propagirao mržnju prema svemu što je drugačije i upravo zbog toga mnogi kažu da je rat zapravo počeo na stadionu- zaključila je Milinkov.

Jedan od autora emisije „Na ivici ofsajda“ Damir Bojić stava je da su se nerešeni ratni događaji nastavili upravo na tribinama i da je nacionalističko divljanje na tribinama  itekako povezano sa političkim miljeom . Osvrćući se na vrednosti koje fudbal promoviše Bojić smatra da je fudbal postao kapitalistička priča koja je jača od bilo kojeg pojedinca i bilo koje poruke koje su se nekada promovisale.

Nekada su fudbaleri iskakali jer su prenosili poruke koje su imale veliki pozitivan uticaj na društva. Brojni su primeri za to. Danas su fudbaleri pokretne reklame – naveo je Bojić.

Ono oko čega su se učesnici tribine složili jeste da navijanje nije nešto što je loše samo po sebi, naprotiv. Fudbal može da posluži i utiče na to da se prenesu pozitivne vrednosti, da integriše i činjenica je da postoje navijačke grupe koje zastupaju drugačiji sistem vrednosti od onoga koji je prisutan na tribinama u Srbiji. Prevazilaženje kulturnih razlika i problema bilo bi moguće ukoliko bi postojala politička volja, veruju govornici. Sport bi trebao i morao da bude nešto što je pozitivno i što povezuje ljude, ali razloge zašto to trenutno nije tako ne treba tražiti na tribinama, već u svim porama društva i dok se ne promeni politička struktura i javni diskurs, neće se promeniti ni situacija na stadionu jer navijači ne mogu da budu drugačiji. Oni su posledica, a ne uzrok, zaključak je koji je poslat sa tribine “Navijačko bildovanje ekstremizma“.

Za Vojvođanske vesti Nedeljka Borojević

PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.