sr.wikipedia.org

Срби, словенски народ, без дана који обележава почетак словенске писмености никако није одлика којом бисмо се похвалили.

Руси, Украјинци, Словаци, Чеси, Македонци, а од ове године и ми на данашњи дан празнујемо дан светих Ћирила и Методија, а и Дан словенске писмености. Код Православних народа обележава се 24. маја сваке године. Код Словака и Чеха обележава се 5. јула.

Кад помислимо на историју нашег језика, прва се теза сама намеће, а то је питање о Ћирилу и Методију. Солунска браћа, Ћирило (Константин Филозоф) рођен 827. или 828, а Методије 815. или 820. године, не зна се тачно исто као што се претпоставља да су били грчког порекла, послани у Моравску како би ширили писменост године 863. браћа су кренула на пут и 864. су стигли кнезу Растиславу.

Донели су већ састављено писмо – глагољицу, која је настала по угледу на грчку минускулу, а име је добила по глаголу ГЛАГОЛАТИ што значи говорити. Прилагодио је језику Македонаца који су живели на тим просторима.

Растислављева замисао је била да самостална моравска црква с домаћим свештенством и властитим литургијским језиком постане брана сваком страном утицају. Превели су део Библије и неке богослужбене књиге и подучавали свештенство писмености.

Неки од сачуваних споменика глагољице су у Зографском јеванђељу, Маријином јеванђељу, Асеманијевом јеванђељу, Клочевом глагољашу. Глагољица је продирала у западни део Балканског полуострва нарочито међу становништво у Хрватској и Далмацији.

Рад Ћирила и Методиија наставили су њихови ученици Климент и Наум и по неким цртама које су продирале у глагољицу почетком 10. века створили су ћирилицу, а и по узору на грчку мајускулу.

Названа је у част Ћирилову и по његовом имену добила своје. Ћирилицу данас користи осам словенских језика: српски, македонски, белоруски, бугарски, руски, украјински, црногорски и бошњачки.

Године 2007. 1. јануара ћирилица је проглашена за треће званично писмо Европске уније. Најважнији акт писан Ћирилицом је Душанов законик, а писани споменик Мирослављево јеванђеље.

И данас пишемо по угледу на ћирилицу из тог времена, само је прошла неке редакције да би сада била оваква какву је ми користимо.

За Војвођанске вести: Анђелија Петревски, професор српског језика и књижевности

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.