Tribina „O liberalnoj ideologiji“ održana je u petak, 29. decembra u Klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Lazar Slepčev, politički analitičar i filozof.

Na početku tribine, Slepčev je podsetio da je termin „liberal“ u upotrebi od 14. veka, a odnosio se na klase slobodnih ljudi, tzv. slobodnjaka (koji nisu kmetovi ili robovi), ali i na širinu i otvorenost duha, kada je počeo da se vezuje za šire shvaćenu ideju slobode. Liberalizam u modernom smislu, kao politička filozofija i politička ideologija, pojavio se tek početkom 19. veka.

Najznačajniji liberalni mislilac bio svakako Tomas Hobs (1588-1679), čije je najpoznatije delo Levijatan. Hobsova politička teorija pokušava da razume poreklo države preko individualnih interesa, on zamišlja uslove u kojima nema države i gde ljudi imaju potpunu slobodu da delaju kako žele.

Džona Loka (1632-1704) sa razlogom smatraju prvim ozbiljnim teoretičarem liberalizma. On kreće od Hobsovog koncepta prirodnog prava i društvenog ugovora. Adam Smit (1723-1790) je bio jedan od najuticajnijih političkih ekonomista Zapada. Njegovo delo Bogatstvo naroda smatra se prvim modernim delom iz ekonomije.

Na idejnom nivou, kako dalje objašnjava autor tribine, liberali su posvećeni principima kao što su: jednakost, sloboda, individualnost i racionalnost. Glavna politička briga liberalne tradicije jeste interes individue, a osnovne političke slobode uključuju slobodu, jednakost, autonomiju, saglasnost i toleranciju.

Na kraju, autor tribine je kazao da liberalnoj doktrini nije od suštinskog značaja partijsko organizovanje. Liberalizam je svoju ideju utkao u konstitutivno pravo većine država, i po svojoj prirodi, naći će i način da te ideje i odbrani, ukoliko budu ugrožene.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.