Direktori SKC Vukovar i KCNS u Novom Sadu, promocija knjige Slavka Bubala

U utorak 5. marta u klubu “Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada, upriličena je promocija knjige “Borovo – sumrak jednog svitanja” Slavka Bubala, vukovarskog novinara i publiciste. O knjizi su, pored autora, govorili: Srđan Sekulić, direktor vukovarskog SKC-a, Borivoj Čalić, istoričar iz Vukovara i Ivica Žabić, vrstan poznavalac Borova.

Goste iz Vukovara dočekao je direktor KCNS-a Bojan Panaotović. Direktor SKC Vukovar Srđan Sekulić i Panaotović saglasili su se da treba jačati kulturne veze i da Srbima u regionu niko ne može uskratiti pravo i slobodu da intenziviraju saradnju na polju kulture i identitetske politike.

Delegaciju iz Vukovara, uz direktora Panaotovića, dočekali su i saradnici i predavači u KCNS-u, dr Boris Stojkovski, msr Ognjen Karanović i msr Srđan Graovac.

Knjiga “Borovo – sumrak jednog svitanja” Slavka Bubala govori o nastanku fabrike „Bata“, njenom razvoju i svim segmentima života u radničkom naselju koje je uporedo s fabrikom 30-ih godina prošlog veka gradio češki industrijalac Tomaš Bata. Posle Drugog svetskog rata fabrika je ponela  ime „Borovo“. Izgrađena u ataru današnjeg Borova, fabrika je zajedno s naseljem do 1941. godine bila u sastavu opštine Borovo, a zatim su je ustaške vlasti dekretom oduzele i pripojile Vukovaru. Tako je nastalo Borovo naselje.

Na početku promocije ove knjige, direktor SKC u Vukovaru Srđan Sekulić podsetio je da su ova ustanova i Kulturni centar Novog Sada prošlog novembra potpisali protokol o saradnji, te da s obe strane postoji nada da će saradnja biti plodna i dugotrajna. Zatim je Sekulić ukazao na odlike knjige o Borovu:

– Objavljena je u ediciji SKC iz Vukovara, ustanovi kulture Srba u Vukovaru i u Hrvatskoj. Značajno je i da je Bubalo u Borovu Selu završio osnovnu školu, srednju u Borovu naselju, a zatim se zaposlio u fabrici „Borovo“ i sve vreme se bavio karateom i u tom sportu stekao zavidan ugled – rekao je Sekulić.

On je u nastavku otkrio da je građu za ovu knjigu Bubalo  nalazio u starim brojevima novina „Borovo“, letopisu borovskog paroha Bogdana Dejanovića i tekstove u beogradskoj štampi tog vremena. Beležeći sećanja svedoka, Bubalo je došao do brojnih podataka o „fenomenu“ Borova koje je već u prvih deset godina postalo moderno industrijsko naselje i uzor mnogima.

Istoričar iz Vukovara Borivoj Čalić kazao je da u ovoj knjizi nema patetike, niti povišenih emocija. Prisutna je velika doza simpatije i neizbežna nota gorke sete, jer autor je ovu priču ispisao i kao vlastiti pogled u prošlost.

– Ova knjiga je svojevrsna čitanka o Borovu Naselju, o njegovim ljudima, o prošlosti i ,u krajnjoj liniji, o jednom fenomenu: nekoliko skromnih proizvodnih pogona započelo je život 1931. godine na ledini borovskog atara, a vremenom je ta fabrika presudno uticala na razvoj Vukovara i čitave njegove okoline, pretvorivši je u raj na zemlji – rekao je Čalić.

Bubalova knjiga, po viđenju Ivice Žabića, ne sadrži patetiku, ali obiluje nostalgijom koja izvire iz stranica, jer reč je o ljudima koji su gradili fabriku i u njoj radili, a koji nestaju u sumraku jednog svitanja. Žabić je, zatim, rekao da su se Borovo i Novi Sad „voleli“ gotovo 85 godina.

– Godine 1921. dok se tramvaj gurao na Bulevaru oslobođenja sa fijakerima i prvim automobilima, između tadašnjeg Hotela „Jelisaveta“ danas preimenovanog u „Vojvodinu“ i zgrade Matice srpske, porušene kasnije radi proširenja Ulice Modene, Trgovačka tvrtka „Bata cipele“ i „Koža“ Zemun otvorili su  jednu od prvih prodavnica u Novom Sadu koja je trajala do 2005. godine – naveo je Žabić, dodajući da prodavnice danas nema, ali da ljubav između Novog Sada i Borova i dalje traje.

Autor Slavko Bubalo izrazio je zadovoljstvo jer se njegova knjiga, u sklopu saradnje novosadskog i vukovarskog kulturnog centra, promoviše u Novom Sadu.

– Neko bi rekao da život u provinciji ne zanima nikoga, a provincija, zapravo, ne postoji. Postoji samo provincijalni duh. Ljudi koji su gradili Borovo bili su širokih shvatanja – rekao je Bubalo i podsetio na podatak da je fabrika „Bata“ izrasla u Jugoslovenski kombinat gume i obuće koji je na vrhuncu svoje moći zapošljavao 22.000 radnika. Danas u borovskom pogonu radi svega oko 600 ljudi.

Bubalo u svojoj knjizi piše i o Sokolskom pokretu, borovskom aerodromu, prvoj ženi ratnom pilotu na Balkanu Mariji Draženović, uspešnom bokseru Tikanu Pavloviću, Radničkom domu kao mestu društvenih događaja, kupalištu na Dunavu, snimanju filma o Tarzanu u borovskom ritu, proslavi Đurđevdana, osnivanju novina „Borovo“ prvog fabričkog lista u Jugoslaviji, borovskom bioskopu i korzou.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.