Ove godine zima nije donela velike padavine
Foto: Marko Trifković

Ove godine zima nije donela velike padavine i led, više nas sunčanim danima i prijatnom temperaturom podseća na proleće, nego na oštru zimu. Svakako, problemi koji su uočeni prethodnih zima jesu važna tema, jer je u pitanju diskriminacija jedne grupe učesnika u saobraćaju. Marko Trifković, predsednik Biciklističke inicijative, govori za Vojvođanske vesti o glavnim problemima biciklista zimi.

Koliko se zimi menja situacija za bicikliste?

Neprohodnost staza je jedan od razloga koji doprinosi da se zimi ređe vozi bicikl, a mnogi nisu u situaciji da ne voze bicikl, jer im je to sredstvo ili za odlazak na posao ili za obavljanje posla. To pogađa mobilnost socijalno ugroženih koji koriste bicikl tokom cele godine. Kod nas srećom najveći deo zime nema snega. Takođe, kada je u pitanju poledica, ne zna mnogo biciklista da vozi po poledici, ili postoje predrasude o tome kako se vozi u takvim uslovima.

Da li dolazi do više saobraćajnih nezgoda?

Zimi je generalno manja mobilnost ljudi, pa to ima i dobre i loše strane. Dobra strana što je manji broj ljudi u riziku, a loša strana je što se onda oni manje očekuju, što kod vozača rezultira rasutom pažnjom i rizičnijim ponašanjem.

Kako pravilno osvetljen bicikl može da pomogne u prevenciji saboraćajnih nezgoda?

Katadiopteri na biciklu su važna stvar. Prethodnim zakonom koji je važio do 2009. godine bili su obavezni katadiopteri, uz svetla. Tada se to iz nekog razloga ukinulo i pokušavaju se ubaciti prsluci, a mi jesmo protiv toga. Nesporno je da se svetlo mora imati, pogotovo zimi kada je dominantno mračno vreme i slabi uslovi vidljivosti. Zadnje svetlo je jako važno jer u nekim uslovima vi nemate korist od reflektujućih materija kao što su katadiopteri, prsluci i slično. Recimo kada vozite po snegu ili magli, svetlo farova automobila se reflektuje od okruženja i u svim tim refleksijama neće se pravovremeno uočiti biciklista. Tada je zadnje crveno svetlo značajno jer se izdvaja u tim uslovima.

Kakva je situacija sa stazama i trakama za bicikliste?

Održavanje biciklističke infrastrukture zimi je mnogo zahtevnije, niske su temperature, lakše se hvata poledica, ima snežnih padavina, klizavije je. Međutim ono što je suština jeste to što se u toku snežnih padavina ne čiste biciklističke staze i trake. Trake još donekle, jer su na kolovozu, ali mnogo je češći slučaj da se ustvari čiste kolovozne trake i sav sneg završi na obodima, odnosno na biciklističkim trakama, čime one postaju neupotrebljive. Tada se stvara obostrani problem, gde biciklisti ili koriste trotoar ili kolovoz. Mnogi vozači ne opremaju auto zimskim gumama ili nemaju dovoljno iskustva u vožnji u ovakvim uslovima, te su mnogo rizičnije situacije za bickliste.

Problem sa čisćenjem je taj što je to jedan vid diskriminacije u saobraćaju. Mi nemam često priliku u životu uopšte da čujemo o toj vrsti diskriminacije. Ciljano se dovodi u rizik jedna grupa u saobraćaju. Time se krši Zakon o bezbednosti u saobraćaju, Zakon o zabrani diskriminacije, pa čak i Zakon o javnim putevima u segmentu održavanja.

Kako Biciklistička inicijativa i aktivisti apeluju na rešavanju ovog problema?

Upućivali smo primedbe gradskom zaštitniku građana, koji je tražio upit od tadašnjeg Zavoda za izgradnju grada a oni su rekli da nisu u mogućnosti to da rade. U jednom momentu smo shvatili da su ipak u  pitanju republički propisi. Tako je ostalo da se još malo detaljnije pozabavimo ovim, ali verujemo da će se to u jednom trenutku promeniti jer sve više ljudi koristi bicikl. Trenutno, ne percipira se da tu postoji obaveza, biciklističke staze se tretiraju kao rekreativna površina koja će se čistiti, ako ima mogućnosti. Na primer imamo Bulevar oslobođenja sa 6 traka, dva trotoara širine 10 metara i dve biciklističke staze širine 1m i 80cm.  Zašto moramo da očistimo sve kolovozne trake i ceo trotoar, pa i parking mesta, a jedino biciklističke staze ne moramo? Zašto ne bismo očistili 4 kolovozne trake i 8 metara trotoara i obe staze da svi učesnici u saobraćaju imaju mogućnost kretanja. Prioritet je da se pošalje jedna čistilica, navodno, negde u prigradsko naselje. Naša zamerka naravno nije to što se čisti u prigradskim naseljima, ali zakon propisuje da je upravljač puta dužan da učini put prohodnim, ne da ga očisti u potpunosti. Tražili smo svojevremeno spisak mehanizacije, grad ima mehanizaciju za to, koja nije ni predviđena da ide van grada. Imamo snimak jednog malog čistača sa plugom kako greškom čisti biciklističku stazu. Očistio je oko 400 metara za 2 minuta, tako da smo pravili kalkulaciju koliko bi koštalo grad da se čiste staze, koliko angažovanih ljudi, goriva, vremena i došli do zaključka da je to u radnim satima malo, i u novcu takođe izvodljivo, u odnosu na ukupan fond koji se izdvaja za rad zimske službe. Prema proračunima, za čišćenje mreže traka i staza od oko 80 kilometara, potreban je jedan radni dan.

Stvar je u prioritetima i volji.

Za Vojvođanske vesti: Ena Entina Gucunski

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.