Foto: N.B.

Na poslednjoj sednici Skupštine Vojvodine, održanoj početkom sedmice, poslanici nisu prihvatili inicijativu Srpske radikalne stranke (SRS) o osnivanju Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Vojvodini, koja se našla na dnevnom redu tačno tri meseca od podnošenja. Protiv ove inicijative osim poslanika vladajućih partija glasali su i poslanici opozicije, odnosno svi osim poslanika SRS, sa obrazloženjem da ima  formalne i materijalne nedostatke.

Tim povodom šef poslaničke grupe SRS u Skupštini Vojvodine Đuraš Jakšić za Vojvođanske vesti govori o ovoj temi, ali i o mitingu u Hrtkovcima,  izgradnji zgrade Radio-televizije Vojvodine, Danu Vojvodine, kao i o predlogu da se ukine Razvojna agencija Vojvodine i Fond evropski poslovi.

Foto: N.B.

Kako komentarišete to što niko od poslanika u Skupštini APV nije podržao vašu inicijativu za osnivanje Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Vojvodini i to što neki pokrajinskih poslanici smatraju da inicijativa nije u skladu sa pravnim aktima?

Apsolutno obrazloženje Odbora za propise u Skupštini APV je komično. Kao predstavnik predlagača bio sam prisutan na toj sednici odbora koja je trajala gotovo sat vremena. Ostao sam u čudu, zapanjen, jer Odbor koji je sastavljen od diplomiranih pravnika ne razume da je Skupština Vojvodine kao predstavničko telo vlasna da nešto predloži, odnosno da izda zadatak izvršnom organu koji je u ovom slučaju Pokrajinska vlada. Njima to jednostavno nije jasno, a to se uči na prvoj godini Pravnog fakulteta u okviru predmeta Ustavno pravo. Imate osnovnu podelu vlasti na sudsku, izvršnu i zakonodavnu. U slučaju APV naravno da nije zakonodavna nego je u pitanju predstavničko telo. Njima nije bilo jasno kako smo mi mogli da insistiramo na tome da Skupština Vojvodine svojim zaključkom traži od Pokrajinske vlade da pokrene inicijativu prema Vladi Republike Srbije da se formira jedan ovakav centar na prostoru APV. Suština je nešto drugo. Nikakav formalno-pravni nedostatak inicijativa SRS nije imala. Problem za Srpsku naprednu stranku i njene koalicione partnere je suština, odnosno sadržina ovog našeg predloga. Suština je to što naprednjaci već duži period pokušavaju  da vode politiku sedenja na dve stolice. Međutim, takva politika je neodrživa i takva politika nema perspektivu. Naš stav je po tom pitanju kristalno jasan. Vlast je nemušto i nespretno pokušavala da istera u prvi plan formalno-pravne nedostatke, ali poenta je suština. Oni, mislim na naprednjake koji su stožer pokrajinske vlasti, nisu smeli da podrže tu ideju. Njih su podržale i stranke koje se zalažu za ulazak Srbije u NATO pakt.  Iako nije bilo snega da pokrije breg, svaka politička zverka u Skupštini APV je pokazala svoj politički trag – SNS, SPS, SVM, LSV, DS i DJB.  Dakle suštinski je bio problem, a to je da se još jedan srpsko-ruski centar formira na prostoru APV, a svi ti navedeni formano-pravni nedostaci apsolutno nisu postojali jer da su postojali predsednik Skupštine Ištvan Pastor je bio dužan da nas po Poslovniku o radu obavesti da postoje. On to nije učinio. Šta više, 15-ak dana nakon naše inicijative on je izjavio da formalno-pravno inicijativa SRS ispunjava sve uslove da se nađe na dnevnom redu Skupštine.

SRS izražava nezadovoljstvo zbog skandaloznog ponašanja predsednika Pokrajinske Vlade Igora Mirovića koji je potpuno ignorisao ovu inicijativu. Za nas nije problematično što je ignorisao inicijativu SRS nego što je ignosrisao 31157 građana koji žive na prostoru APV koji  su ovu inicijativu potpisali. Naime, prema Poslovniku o radu Skupštine pored nadležnih odbora pokrajinska Vlada je ta koja daje mišljenje na određeni akt koji je podnet – bilo pozitivno, bilo negativno. Pokrajinska vlada nije dala bilo kakvo mišljenje na podnete zaključke SRS. Igor Mirović je u poslednje vreme prilično dekoncentrisan prilikom javnih nastupa i skrećem pažnju na vrlo oprečne i kontradiktorne stavove po istom pitanju. Naime, pre dva meseca komentarišući inicijativu SRS on je rekao da nikakav humanitarni centar na prostoru APV nije potreban jer, kako je naveo, ne treba duplirati kapacitete, te da je dovoljan ovaj koji postoji u Nišu jer se iz Niša do Novog Sada doleti avionom za 11 minuta. Valjda je on leteo tim avionom od Niša do Novog Sada, samo nam nije jasno gde je tačno sleteo kad je bio toliko precizan. Našu inicijativu komentarisao je kao politikanstvo, da bi pre pet dana slavodobitno naglašavao značaj saradnje sa ustaškom državom – sa Vukovarsko-srijemskom županijom i značaj ulaganja u zaštitu i civilnu opremu iz sredstava Evropske unije. Prosto je neverovatno i skandalozno da je za Igora Mirovića prihvatljiva sardanja i sa Hrvatskom i sa Evropskom unijom, a samo mu nije prihvatljiva saradnja sa Ruskom federacijom i osnivanje Srpsko-ruskog centra na prostoru Vojvodine.

Zbog čega smatrate da je toliko bitno da se osnuje još jedan takav centar i u Vojvodini?

Mi smo mišljenja da je Vojvodini neophodan jedan ozbiljan centar za hitne intervencije u slučaju prirodnih nepogoda. Centar u Nišu je bez sumnje najbolji centar toga tipa u ovom delu Evrope. Podsećam vas da smo mi dostavili skupštini 31157 potpisa  građana koji žive na prostoru APV koje je SRS skupila za nepunih mesec dana. Zainteresovanost građana za ovu temu je itekako bila velika.  SRS je stava da bilo koji oblik saradnje sa bratskom Rusijom donosi apsolutno čisti benefit i konkretnu korist za sve građane koji žive na prostoru Republike Srbije, u ovom slučaju na prostoru APV. Ovu našu inicijativu možda najslikovitije ilustruju događaji upravo sa ovih prostora iz 18. i 19. veka kada je Bečki dvor vršio strahovit pritisak na Srbe iz Šajkaške oblasti da se odreknu svoje pravoslavne vere, pređu na katoličanstvo i prihvate uniju. Po uzoru na naše slavne pretke, mi srpski radikali, danas kada ovi zapadni ološi vrše pritisak da se ukine Srpsko-ruski centar u Nišu, tražimo da se formira još jedan na prostoru APV jer je to interes svih građana. I SRS neće odustati, bez obzira na negativan stav vladajuće Srpske napredne stranke i njihovih koalicionih partnera koji su na sednici bili potpomognuti opozicionom Demokratskom strankom i Čankovom Ligom socijaldemokrata Vojvodine.

Na Đurđevdan, šestog maja, Srpska radikalna stranka zakazala je miting u Hrtkovcima koji je, potom, Ministarstvo unutrašnjih poslova zabranilo. Ipak, vi niste želeli da od njega odustanete što je dovelo do potpune blokade Hrtkovaca. Zbog čega vam je bilo toliko važno da se taj miting održi?

Srpskoj radikalnoj stranci je onemogućeno jedno od osnovnih ustavnih prava, a to je pravo na okupljanje. Onemogućeno nam je pravo na kretanje.  SRS je uredno u skladu sa zakonima Republike Srbije prijavila miting. Zakazali smo ga u Hrtkovcima ispred Doma kulture u 11 časova. Nazvali smo ga Radikalski đurđevdanski uranak. Međutim neposredno nakon toga odreagovalo je Ministarstvo unutrašnjih poslova koje je saopštilo da neće dozvoliti nikakvo okupljanje. Stvarni razlog za to potrebno je tražiti od MUP-a. Svi zakonski uslovi su bili ispunjeni da ovaj miting bude održan. Pod pritiskom zapadnih medija, Čankove Lige, DS-a, ali i čitave kampanje koja se vodi protiv dr Vojislava Šešelja i SRS, režim je poklekao i dozvolio da se pogazi elementarno ustavno parvo.

Nama je bilo veoma važno da taj miting održimo jer smo svedoci da je haški tribunal pre 20-ak dana doneo skandaloznu presudu Vojislavu Šešelju osudivši ga na 10 godina zatvora zbog navodnog podstrekivanja na progon Hrvata koji su živeli na prostoru Hrtkovaca, odnosno APV. Ova odluka je skandalozna zato što nikada nijedan Hrvat sa prostora Republike Srbije i sa prostora APV nije proteran. Hrvatima je građanski rat došao kao brat jer su višestruko uvećali svoju imovinu menjajući nabijače i straćare po vojvođanskim selima za srpske vile na moru i luksuzne stanove širom Hrvatske i Slavonije. Ona je skandalozna i zbog toga što Vojislav Šešelj u tom trenutku nije imao nikakvu odgovornu komandu, nije bio na vlasti, bio je opozicioni političar i osuđen je na 10 godina zatvora zbog navodnog podstrekivanja, dok su, sa druge strane, oni koji su proterali 300 000 Srba sa svojih ognjišta i koji su pobili između 2500 i 3000 ljudi u tom progonu na Petrovačkoj cesti prilikom akcija Bljesak i Oluja, opljačkali i popalili njihovu imovinu, oslobođeni od strane tog istog tribunala. To je sud koji je formiran da osudi Srbe za kompletan građanski rat koji se desio na prostoru bivše SFRJ. Podsetiću vas da je politički, vojni i policijski vrh svih srpskih zemalja završio u haškom tribunal i osuđen je, dok je druga i treća strana u ovom sukobu oslobođena. Zato je nama bilo bitno da se pojavimo posle 26 godina na istom mestu u Hrtkovcima. Nije nam bila namera, kao što je i rečeno, da provociramo ni Hrvate niti građane bilo koje druge nacionalnosti, nego da provociramo vlast na taj način što ćemo se okupiti tamo, održati jedan miran skup kao što to i inače radimo.

Foto: N.B.

SRS je oštro osudila predlog predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića da 25. novembar bude Dan Vojvodine. Zbog čega? Koji bi datum, prema vašem mišljenju, bio adekvatan za to?

SRS je najoštrije osudila jedan neuk, neutemeljen i šarlatanski predlog Igora Mirovića da se 25. novembar, aludirajući na 1918, proglasi za  Dan Vojvodine. Zašto je to neuko i neutemeljeno? Iz razloga što 25. novembra 1918. godine ne postoji nikakva Vojvodina kao teritorijalna odrednica. Ne postoji i ne predstavlja ništa. Na Velikoj narodnoj skupštini i svim dokumentima ni jednim slovom se ne spominje Vojvodina nego isključivo Banat, Baranja, Bačka i Srem. Vojvodina je tvorevina jugoslovenskih komunista nastala 1945. godine kao model rešavanja nacionalnog pitanja po sovjetskom modelu. Tada, kada su jugoslovenski komunisti stvarali novu, drugu jugoslaviju rukovodili su se maksimom što slabija Srbija to jača Jugoslavija. Zato su formirane dve autonomne pokrajine na prostoru Republike Srbije iako je bilo osnova da se formiraju i na teritoriji drugih republika u to vreme, posebno Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Zvaničan stav njihov je bio da su Srbi hegemonistički narod, a to je bio i zvaničan stav Kominterne koja je bila krovna organizacija. Dakle, Vojvodina tada ne postoji. Druga stvar – ne mogu se sa pokrajinskog nivoa ustanovljavati bilo kakvi praznici. To Statut ne dozvoljava. Zna se ko to može da radi. To je Republika i eventualno lokalna samouprava za neke datume i događaje koji su vezani za određenu mikrolokaciju. Mi smo Miroviću postavili pitanje da li je plan da taj Dan Vojvodine sutra postane Dan republike Vojvodine u sklopu rasturanja srpske države pod okriljem osvedočenih srpskih neprijatelja iz Evropske unije, NATO pakta i SAD-a. Javnost mora da dobije odgovor na ovo pitanje.

Mi smo iskazali naš stav u vezi sa datumima koji su značajni u prošlosti ovih prostora. Bez svake sumnje 24. i 25. novembar su najznačajniji dani za prošlost ovi prostora. To su dani kada su Velika narodna skupština u Novom Sadu i rumska skupština u Sremu doneli odluku da se Baranja, Bačka, Banat i Srem prisajedine Kraljevini Srbiji. Pored ova dva datuma SRS je mišljenja da je 15. maj 1848. godine kada je na Majskoj skupštini u Sremskim Karlovcima izvikana srpska Vojvodina, uz prethodno pomenute, predstavlja najznačajnije datume u prošlosti ovih prostora. Ne dolazi u obzir nikakav Dan Vojvodine. Dolaze u obzir samo zajedno. Ne može 25, bez 24. novembra, pa je naš predlog bio da se ovi datumi obeležavaju kao Dani prisajedinjenja i da se praznuju na prostoru čitave države, a ne samo na prostoru APV jer nismo zasebna država u državi.

Izgradnja zgrade Radio-televizije Vojvodine je jedan od kapitalnih projekata na koji se čekalo godinama. Vi ste od početka bili protiv izgranje i kritikovali ste ovaj projekat. Zbog čega?

SRS se oštro protivi ideju Pokrajinske vlade i Igora Mirovića koji je nosilac te ideje da se problem sa smeštajem medijske ustanove Radio-televizije Vojvodine rešava izgradnjom nove zgrade. Mi smo neposredno nakon što je Igor Mirović obnarodovao ovu ideju išli sa potpuno drugačijim predlogom da bi bilo daleko racionalnije, logičnije i jeftinije da se ovaj problem rešava iskorišćenjem i adaptacijom postojećih kapaciteta, u prvom redu zgrade Radničkog univerziteta u Novom Sadu. Drugo,  u te namene mogu eventualno i da se iskoriste kapaciteti Novosadskog dnevnika koji je poluprazan, a treća mogućost je da se iskoriste kapacieti na prvom spratu u Sportskom poslovnom centru Vojvodine koji je, takođe, prazan. Dakle, neuporedivo jeftinije, u centru grada imali bismo vrlo komforan smeštaj za RTV. Po prirodi stvari možda bi najbolja bila zgrada Radničkog univerziteta. Neposredno pored nje se nalazi i zgrada nekadašnje Razvojne banke Vojvodine koja je vrlo komforna i koja bi mogla biti u sklopu rešavanja problema sa Radničkim univerzitetom. Mi smo Miroviću skrenuli pažnju na to, ali se on ipak odlučio za izgradnju zgrade na Mišeluku. Na naše pitanje u septembru 2016. da informiše građane koliko će koštati izgradnja zgrade on je rekao da ne može precizno da kaže, ali da će nova zgrada koštati između milijardu i po i milijardu i osam stotina miliona dinara. Međutim, samo u 2017. godini iz bužeta Pokrajine je izdvojeno 405 miliona, iz Republike 405 miliona i za čišćenje ostataka stare zgrade dodatnih 70 miliona. Dakle, ukupno već oko devet stotina miliona dinara. U budžetu APV za 2018. godinu  gotovo dve milijarde i četiri stotine miliona je izdvojeno za izgradnju ove zgrade. Dakle, mi smo gotovo došli do cifre od trideset miliona evra kojih je opredeljeno za izgradnju nove zgrade RTV-a. Postavlja se pitanje koliko će ukupno taj Skadar na Bojani da košta jer je reč o novcu svih građana koji žive na prostoru APV. Sa druge strane postavlja se i pitanje čime je RTV zadužio građane Vojvodine da mu se gradi tako skupocena i luksuzna zgrada? Da nije kvalitetnim i sadržajnim programom? Da nije objektivnim i nepristrasnim izveštavanjem? U poslednjih nekoliko godine RTV se pretvorio u stranačko glasilo SNS-a, u medij na kojem je zabranjena bilo kakva kritika vlasti. On ničim nije zadružio građane. I na kraju, ono što je tragikomično u celoj priči jeste da je posao na izgradnji nove zgrade dobila firma SMB gradnja iz Subotice o kojoj je RTV 2011. izveštavao kada je njen vlasnik bio uhapšen zbog utaje poreza i pranja novca, a sada taj isti čovek gradi novu zgradu. To čitavoj ovoj sapunici daje jednu tragikomičnu notu.

SRS se prilikom rasprava o budžetu zalagala za ukidanje Razvojne agencije Vojvodine i Fonda evropski poslovi. Zbog čega? Ko bi onda trebalo da preuzme taj posao?

SRS je mišljenja da Razvojna agencija Vojvodine, koju je Mirović najavljivao kao nešto što će biti motor ekonomskog razvoja Vojvodine i tzv. Fond evropski poslovi treba ukinuti zato što oni suštinski ne služe ničemu, a papreno koštaju građane APV i budžet. Naime, mi se zalažemo za ukidanje svih agencija i fondova u čijem je delokrugu posla ono što već rade pokrajinski sekretarijati. Po pitanju Razvojne agencije ono što ona radi je već u nadležnosti Sekretarijata za privredu i turizam, Sekretarijata za međuregionalnu saradnju i loklanu samoupravu i Sekretarijata za poljoprivredu. Nema potrebe da postoje paralelne institucije na prostoru APV za čiji rad se u 2018. godini iz budžeta izdvaja preko million evra. Fond evropski poslovi predstavlja prodavanje magle. Ništa. Imamo situaciju da se za platu tih 15, 20 zaposelnih troši gotovo 70 miliona dinara. Njihovi bilansi su poražavajući. Zalažemo se za usmeravanje sredstava koja su njima namenjena na potrebe iz oblasti poljoprivrede, privrede, kulture, zdravstva, sporta i socijale. Vojislav Šešelj je pre nekoliko godina izneo podatak koji je frapantan, a odnosi se na to da bi se ukidanjem raznih agencija, fondova i svega onoga što predstavlja paradržavne institucije u budžetu Republike Srbije na godišnjem nivou uštedelo blizu 850 miliona evra. Kada bi to zaživelo, onda ne bi bilo potrebe da naprednjaci protivustavno smanjuju penzije za 10%, od pre nekoliko godina kojim se pravi ušteda od oko 500, 600 miliona evra.

 

Za Vojvođanske vesti Nedeljka Borojević

PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.