ЂУРЂЕВЧАНИ СУ ПРОСЛАВИЛИ СТО ДЕВТНАЕСТИ КИРБАЈ – ДЮРДЬОВЧАНЄ ПРЕСЛАВЕЛИ СТО ДЗЕВЕТНАСТИ КИРБАЙ

Овог викенда, у суботу 21. септембра на празник Рођења Пресвете Богородице – Мале Госпојине, црква и верни ђурђевачкој гркокатоличкој парохији прославили су храмовни празник – Кирбај. Прославили су га сто деветнаести пут, а славе га од 1900 године када је свети храм први пут освештан.  

Архијерејску Службу Божију служио је апостолски епзарх за гркокатолике у Србији владика кир Георгиј Джуджар, а са њим осморо свештеника из других гркокатоличких парохија у Војводини. У Служби преосвештени владика Георгиј је говорио о долазку на овај свет Мајке Божије једине одабране људског рода да буде мајка сина Божијег са чиме почиње наше спасење.

-Данас славимо рођење Пресвете Богородице наше духовне мајке, зато је Исус говорио да смо његова браћа и сестре. Њој кроз молитву можемо говорити о нашим проблемима, о свему што је достојанствено христијанског срца. За оздраљење, срећу, посао, али морамо упамтити да су те наше потребе привремене, потребне само у овом животу. Много веће благо је вечна срећа, вечно живети, то нам жели наша небесна мајка. Морамо се молити пре свега јер срећа или несрећа, богатство или сиромашство, слава или не слава јесу само средства са којима се служи Господ Бог да спасе и очисти наше бесмртне душе, рекао је кир Георгиј Джуджар. На Архијерејској Служби су били и верници из других места и иностранства, као и чланови Црквеног одбора гркокатоличке цркве у Госпођинцима и представници православне цркве у Ђурђеву. После Службе у црквеној сали домаћини су угостили владику. Исти дан у 18 часова била је вечерња Служба. 

Захваљујући лепом времену у Русинској улици код гркокатоличке цркве био је богати вашарски део Кирбаја, на продају је било више разликчитих производа, а био је и Луна парк за забаву са аутићима на сударање.   

Сутрадан по Кирбају, у недељу 22. септембра у ђурђевачкој цркви после недељне Службе Божије која је почела у 10 сати био је парастос за ђурђевачког пароха протојереја ставрофора Јоакима Холошњаја.     

За војвођанске.рс : С. Саламун 

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

 

ДЮРДЬОВЧАНЄ ПРЕСЛАВЕЛИ СТО ДЗЕВЕТНАСТИ КИРБАЙ

Того викенду, всоботу 21. септембра на швето Рождество Пресвятей Богородици – Малей Матки Божей, церква и вирни дюрдьовскей грекокатолїцкей парохиї преславели храмове швето – Кирбай. Преславели го по сто дзевтнасти раз, а славя го од 1900 року кеди святи храм першираз пошвецени.

Архиєрейску Службу Божу служел апостолски еґзарх за грекокатолїкох у Сербиї владика кир Георгий Джуджар, а сослужовали осмеро священїки зоз других грекокатолїцких парохийох у Войводини. У своєй казанї пресовящени владика Георгий гуторел о приходу на тот швет Мацери Божей єдиней вибраней людского роду же би була мац сина Божого з чим почина нашо спашенє.

-Нєшка славиме народзенє Пресвятей Богородици нашей духовней мацери. Прето Исус гуторел же зме його браца и шестри. Єй през молитву можеме гуториц о наших потребох, о шицким цо достойне християнского шерца. За виздравенє, щесце, роботу, алє мушиме паметац же тоти нашо потреби дочасни, потребни лєм у тим живоца. Вельо векше благо вичне щесце, вично жиц, тото нам жада наша нєбесна мац. Скорей шицкого ше мушиме модлїц бо щесце або нєщесце, богатскво або худобство, слава або нєслава лєм средства з котрима ше служи Господ Бог же би спашел и очисцел нашо бесмертни души, гварел кир Георгий Джуджар. На Архиєрейскей Служби були и вирнїки з других местох и иножемства, як и члени Церковного одбору грекокатолїцкей церкви зоз Ґосподїнцох и представнїки православней церкви зоз Дюрдьова. После Служби у церковней сали домашнї привитали владику. Исти дзень на 18 годзин була Вечурня.

Дзекуюци красней хвилї у Рускей улїчки обок грекокатолїцкей церкви була богата вашарска часц Кирбаю, на предай були рижни продукти, а бул и Луна парка за забаву зоз авточками на збиванє.

Ютредзень по Кирбаю, внєдзелю, 22. септембра у дюрдьовскей церкви по нєдзельовей Служби Божей котра почала на 10 годзин бул парастос дюрдьовскому парохови протеєрови ставрофорови Йоакимови Холошняйовому.

За войводянски.рс : С. Саламун