DOGAĐAJ 2017 g. – br.2

On By Lala
Kao što rekosmo juče pozvali smo nekolicinu prijatelja da komentarišu proteklu godinu… do sada su nam se javila tri. Danas vam predstavljamo novu nadu “novosadskog kolumnističkog kruga”, Stevana Stojkova. Mladi, nezaposleni dipl. ekonomista  još uvek odoleva i ostaje ovde jer: „Sunce tuđeg neba ne …“ U pauzama pisanja i slanja CV-ija piše kolumne  za „SPINOVANJE WORDPRESS“. Pošto se nije „ukačio“  ni u jednu stranku a nema ni solarnu energiju u prostoru u kome živi osvrnuo se na cenu struje. Cenjenom čitateljstvu toplo preporučujem ovaj tekst koji će sigurano izmamiti osmeh, onaj kiseli, uz  Božićne đakonije … Још нисмо довољно слуђени Како обичај налаже, дошло је време да подвучемо црту. Да се за час окренемо и погледамо шта је то за собом оставила 2017. година. По чему ћемо је памтити? Који су је догађаји обележили? И како ћемо је оценити. Не поновила се. Или ћемо јој дати пролазну оцену. Можда и одличну. А почела је веома бурно. Терористичким нападом у Истанбулу. Нажалост, он није био и једини ( Вестминистер, Манчестерска арена, Њу Јорк, Лас Вегас . . .). Уследила је инагурација Доналда Трампа. Британска премијерка Тереза Меј је активирила члан 50 Лисабонског споразума – Брегзит је почео и званично. Нобелову награду за књижевност добио је Боб Дилан. Северна Кореја је извршила пробу хидрогенске бомбе. Урагани Ирма, Харви, Мариа . . . остављали су пустош иза себе. Турци, Курди и Каталонци су били референдумски расположени. Фрау Меркел је победила на изборима. Још увек није постала канцеларка ( по 4. пут), а када ће . . . Глобални засеок Ови догађаји су обележили светску сцену. Наравно да смо их са пажњом пропратили. Јер и ми смо становници глобалног села, те није лепо да не знамо шта се код комшија збива. Међутим, ми смо ономад решили да се променимо. Да више не будемо у свађи са светом. И да тај свет натерамо да нас заволи. Како смо то спровели у дело? Променили смо свест и као једини небески народ сами себи поткресали крила. Од тад нам иде боље, али стварно. Јер од тада ми смо сконцентрисани само на наше проблеме и само у своју авлију гледимо. Е, па, хајде да заједно видимо који су то догађаји обележили 2017. годину на овом делу Земљиног шара:
  1. Живимо боље – опет, тј. већ коју годину за редом стандард нам расте, по званичној верзији;
  2. Изабрали смо новог председника – наравно, оног који нам је омогућио да живимо боље, а кога ћемо другог;
  3. Стигла ИКЕА – коначно, спас у задњи час;
  4. Директно смо се пласирали на првенство света у фудбалу 2018. – чуда су могућа, верујте у њих;
  5. Д.М. Палма добио престижну награду „Најевропљанин“ – браво, за господина 3 бамбија!
  И највећи неверни Тома, кад прочита ову листу, мора да оклембеси нос и призна да је година 2017. била штогод. Али авај. Слуђени Тома  Још увек има оних који се опиру промени свести. Закерају и коче. Неће да припомогну срљању у прогрес. Чудан неки свет. Чудан, али грлат свет. Одмахују главом и вичу: „Ха, па нисмо ми луди да верујемо у бајке које нам се сервирају! Ми на својој кожи осетимо колико нам „добро иде“. Само њој верујемо. Какве бајке, спинови и остали бакрачи . . .“. Страшно. Неће да поверују у приче које им се сервирају. Лепе приче. Приче у којима и они живе живот достојан човека. Не. Они терају инат. Њега су се сетили. Не-ве-ро-ва-тно. Милије им је да се секирају, нег’ да се званичних прича држе. Ево и једног примера: Спин на струју Прошле године је поскупела струја. Прецизније, од 1. октобра 2017. струја је скупља 2%. Е сад, то на први поглед можда и делује као удар на новчанике грађана. Али само на први поглед. Ако би се о поскупљењу испричала лепа прича која је у потпуности усклађена са свим осталим причама пласираним у сврху слуђивања народа, добронамерни, а слуђени грађанин би благонаклоно прихватио поскупљење. Ма, шта благонаклоно прихватио, урликнуо би: „Урааа, поскупела је струја!“. Како би прича требало да почне? 2%. Шта је 2%? Ништа посебно. Зар не? Прошла поскупљења су сигурно била већа. И стврано, подаци о претходних 5 поскупљења то потврђују:
  • у струја је поскупела 10%,
  • у – 15%,
  • у – 10,9%,
  • у – 12%,
  • у – 3,8%.
Значи, податак да је ово најниже поскупљење струје у историји ставити у први план. Приде, сугерисати слуђеном грађанину да тај податак већма користи кад пред собом и другима буде бранио поскупљење. Упознат са њим, он мирне душе може изјавити: „Други су дизали цену још више!“. Идемо даље. Комшије, како је код вас? Јесте да сада првенствено поглед бацамо у своју авлију, ал’ опет, ваља мало завирнути и у комшијску. А тамо – милина, још материјала доброг за нашу причу. Свуда у окружењу струја је скупља. До јуче би се радовали што је код комшија ситуација по питању цене струје гора. Данаске, свести промењене, довољно је предочити слуђеном грађанину:„Код нас је струја јефтинија.“. И брзо приводити причу крају. Да се случајно неко не би запитао колике су код комшија плате. Износ минималне зараде у 2017. години:
  • Словенија – 614 евра,
  • Хрватска – 409 евра,
  • БиХ – 207 евра,
  • Македонија – 195 евра,
  • Црна Гора – 193 евра,
  • Србија – 189 евра.
Аууу. Мада, паре људе кваре. Ко на нас увек мисли? И добро нам жели. Власт! Наравно. Власт увек мисли на свог слуђеног поданика. Он јој је кичма. И она ништа не би урадила противно интереса његових. То да се обавезно каже. Да се случајно не заборави. Ово поскупљење није уперено против новчаника његовога. Нит’ му је циљ да се њиме покрију дугови оних који струју не плаћају, а арче је. Ју, наопако. Ако је слуђени поданик у незавидној материјалној ситуацији, власт ће му помоћи. Не. Не тако што ће му пружити адекватну социјалну помоћ. То би било безвезе. Нег’ тако што ће му струју дати на кашичицу – за бадава! Може ли се таква прича испричати? Може! И она би испричана, бре. Еве је: А нико урликнуо није: „Урааа, поскупела је струја!“. Да не спомињемо да нико запитао није: „Па, зар није могла и више да поскупи?“. Катастрофа. Толики труд, а нико гласа да пусти. Канда нисмо још довољно слуђени. Има наде за нас Истина је, нико се није много ни бунио. Више и јаче се жестимо на укућане који су сијалицу беспотребно укључену оставили. Али свечани дочек поскупљења струје организовали нисмо. Е, а то би било по мери скроз слуђеног грађанина. Слуђеног небитним информацијама које му се брижно и свакодневно сервирају. Редовно бомбардованог најпримитивнијим медијски садржајем. Спиновањем дресираним. Није Бог зна шта, ал’ може послужити као пелцер у 2018. години. Да се тргнемо из летаргије. Да одбацимо мантру да појединац ништа променити не може. Да вратимо веру у себе. Да поново почнемо да се понашамо ки људи. Да се исправимо. Који ће нам кичма, ако је користити нећемо. И то не из ината, нег’ због нас самих и генерација које долазе . . .      

Ostavite odgovor