PODELI

Akademik Novak Vukoje, primarijus doktor otorinolaringologije(ORL), jedan je od najeminentnijih stručnjaka u svetu koji se bavi problemom bučnog spavanja i pauza u disanju. Kroz njegovu ordinaciju u poslednjih 25 godina prošlo je na hiljade pacijenata koji su bolovali od sinusitisa, rohnopatije (hrkanja) ili slip apnee (hrkanje sa prekidima u disanju). Iako je svoju karijeru započeo u Sarajevu za nešto više od dve decenije koliko živi i radi u Novom Sadu učinio je mnogo kako bi obični građani, ali i  mnoge poznate ličnosti  iz sveta sporta, umetnosti, kulture, ali i svetske politike mogli mirno da spavaju. O problemu bučnog spavanja, hirurškoj metodi koju je patentirao i za koju je 2008. godine dobio zlatnu medalju u Moskvi, kao i medicinskim raritetima govori za Vojvođanske vesti.

Kako ste se opredelili da se bavite baš ovom granom medicine? Kako je sve počelo?

Ja sam lekarsku karijeru počeo u vojnoj bolnici u Sarajevu. Tada mi je došla žena iz Nemačke i kaže:“Doktore, imam veliki problem. Muž mi nepodošljivo hrče“.  Kada sam ga pregledao i  izmerio zvučnost, ta buka je iznosila 80 decibela. Napomenuću samo da je najveći bučni spavač u svetu registrovan na klinici u Norveškoj i njegovo hrkanje iznosilo je 102 decibela. Onda možete da zamislite šta je to bilo, kao da vam metro prolazi kroz sobu. Nakon toga sam počeo intenzivno da se bavim ovim problemom i postepeno krenuo sa operacijama. Pošto je izbio rat dobio sam prekomandu prvo na Vojnomedicinsku akademiju u Beogradu, a zatim sam premešten u Vojnu bolnicu u Novi Sad.  Tada sam proučio segment koji je odgovoran i koji proizvodi buku. Video sam šta je cilj operacija koje se rade u inostranstvu. Do tada su svi oni radili po jednu, dve ili tri operacija. Onda sam razmišljajući došao na ideju da sve te tri operacije objedinim. Prva žena koju sam tako operisao tom metodom bila je jedna mlada dama iz Zagreba. Nakon određenog broja operacija uradio sam jedan rad koji sam publikovao u poznatom američkom časopisu – Global Journal Of Otolaryngology. Nakon toga sam aplicirao na  Međunarodnom salonu inovacija u Moskvi 2008. godine, da vidim šta svet misli o toj mojoj metodi. Brojni stručnjaci su bili zainteresovani i tražili su da im objasnim u čemu se ona sastoji. Na kraju mi je žiri dodelio zlatnu medalju.

Šta podrazumeva ta metoda?

Metoda podrazumeva skraćivanje resice tako da se ojača meko nepce, slobodni rubovi mekog nepca. Ranije metode su podrazumevale da se resica odstrani i da se skine deo ruba tog nepca. Međutim, kad skinete taj deo ruba nepce i dalje ostane mlitavo, nije čvrsto. Kod hrkanja je važno učvrstiti strukture koje lepršaju kao nezategnuta jedra na vetru.

Koliko traje operacija? Koliko je bolna?

Operacije traju od pola sata do dva sata. Sve zavisi od problema. Sve operacije su na neki način bolne, ali ovaj bol je kao kod operacije krajnika. I postoperativni oporavak traje isto, oko 45 dana.  Nakon toga sve sunkcioniše normalno.

Šta je podrazumeva problem bučnog spavanja, odnosno hrkanje? Na koji način ono utiče na naše zdravlje?

Hrkanje je specifična zvučna manifestacija koja se javlja kod nekih osoba tokom spavanja. Vazduh koji nailazi na sužena vazdušna polja uzrokuje turulenciju koja je toliko jaka da mobiliše meka tkiva nepca, resice i bočnih zidova ždrela baze jezika tako da oni lepršaju, klate se, pri čemu nastaje buka koja u nekim slučajevima može podsećati na riku lavova, lavež pasa i mnoge druge zvukove životinja. Vrlo je širok njihov dijapazon. Kažu da je Johan Brams prilikom spavanja imitirao ceo orkestar. Muškarci nešto češće pate od ovog problema jer su skloniji posebnom stilu života  – konzumiranju alkohola, pušenju, skloni su gojenju. Tek u klimaksu se ova pojava javlja kod žena. To je zbog hormonalnog dizbalansa i to naročito važi za gojaznije žene. Takođe veliku ulogu u tome imaju i nasledni faktori. Hrkanje pripada medicini sna. To je jedna nova grana medicina koja se tek sada razvija.  Kada sam održao prvo predavanje u Beogradu 1987. godine brojni profesori medicinskog fakulteta su se smejali temi hrkanja, da bi kasnije mnogi od njih došli kod mene na operaciju kada su shvatili koje ono posledice ostavlja. Posle tog predavanja, niza nastupa na televiziji i objavljenih radova počeli su i drugi lekari da se zanimaju o ovom problemu. Tako da je prva laboratorija spavanja otvorena u Kamenici, to je na Sleep medicini. Otvorena je naravno i u Beogradu, u Nišu i sada svi veliki klinički centri imaju laboratoriju spavanja.

Kako funkcioniše laboratorija spavanja?

Funkcioniše tako što se pacijent koji bučno spava, ima prekide disanja ili neke druge smetnje poput povišenog krvnog pritiska, šećerne bolesti, aritmije itd. snima tokom sna.  U fazi spavanja se sve drugačije odvija. Opuste se mišići nepca i resice i onda i veoma male turbulencije dovode do njihovog lepršanja. Na osnovu tog snimka se donosi odluka o lečenju. Posledice koje pauze u disanju ostavljaju po čoveka su ubitačne jer sprečavaju normalan protok kiseonika zbog kojeg ispašta čitav organizam. Postoje četiri metode lečenja. Prva se odnosi na sve ono što sam pacijent može da učini – da smanji telesnu težinu, da izbegava masnu hranu, alkohol i cigarete, da uzima sedative i praktikuje večernje šetnje. Na drugom mestu su naprave i aparati. Pun ih je internet. U američkom Zavodu za patente registrovano je preko 365 sprava za sprečavanje. Treća metoda se odnosi na aparat koji je izmislio jedan pulmolog iz Autralije. Taj aparat funkcioniše tako što pod pozitivnim pritiskom ubacuje vazduh u gornje partije vazdušnog puta i na taj način sva suženja drži otvorenim. Raširi ih tokom cele noć. Aparat je odličan i u nekim slučajevima gde postoje kontraindikacije za hirurško lečenje on je odlična zamena. Problem je što određenom broju pacijenata taj aparat ne odgovara. Osim što moraju da ga nose stalno u koferu i da idu na spavanje kao kosmonauti, oni imaju osećaj gušenja i sličnih neprijatnosti. Zbog toga je hirurgija jedina koja trajno rešava problem bučnog spavanja, odnosno ronhopatije. Danas postoji oko 20 vrsta operacija.

Koje su sve kontraindikacije za operaciju?

Kontraindikacije su opšte stanje, dakle opšte zdravlje pacijenta. Ako će imati štetu od anestezija, ako ima sklonost ka krvarenju, aritmija, povišen krvni pritisak, hemofilija, i na kraju ako ne možemo to odraditi. Nije hirurgija svemoguća. Jedina metoda koja 100 odsto rešava problem hrkanja jeste pravljenje otvora na dušniku jer na taj način premostimo sve gornje strukture i čovek diše na stome. Ali to su operacije koje se retko jave i primenjuju se kod vrlo teških slučajeva.

Poznato je da je dijagnostika ključna za lečenje svih vrsta oboljenja. Na koji način se sprovodi dijagnostika kod ronhopatije?

Mi moramo napraviti egzaktnu dijagnostiku koja obuhvata nekoliko segmenata. Prvo se meri da li je nos zapušen, da li ima devijaciju, polipe, uvećanje nosne školjke, to je tzv. ulazni segment koji treba da se osposobi kao bi moglo normalno da se diše.  Onda se spuštamo na niži sprat – ždrelo, da vidimo šta je problem da li se radi o nekom tumoru. Kod dece je obično treći krajnik uzrok bučnog spavanja.  Zatim se spuštamo na nepce. Ako je nepce spušteno, resica mlitava moramo da je sktratimo, ukrutimo, kao i samo nepce. Kod određenog broja pacijenata neophodno je da se odstrane krajnici ako su uvećani i zatvraraju vazdrušni put. Nakon toga se spuštamo na bazu jezika. Mi moramo sve to proveriti. Postoji jedna metoda koju primenjujemo kada pacijent zaspi, a to je laringoskopija – sa kamerom u cevi se prolazi kroz nos, usta i snima se gde je suženje. Cilj operacije je upravo da se ta suženja prošire. Neko može imati jedno, a neko može imati četiri. Dešava se da nakon operacije pacijent kaže ovaj doktor mi ništa nije pomogao, nema rezultata, a on ima još dva suženja.

Jeste li imali nekih negativnih iskustava u vašem dugogodišnjem radu?

Nisam imao.  Bilo je da kažemo određenih nesporazuma. Ja uvek pacijantima otvoreno kažem kakav je problem, šta treba on da uradi, koliko je njegov udeo, šta pripada dijagnostici, a šta terapiji, objasnim koliki je uspeh. Ako je uspeh 85 odsto, a pacijent pripada onoj drugoj od 15 odsto,  ne može on da očekuje čudo. Medicina nema metodu koji će predskazati koji način će nekome dovesti do uspeha. Onda bi se rak lečio u 100 odsto slučajeva. Zavisi od mnogo faktora i zato se kod nekih uspešno leči, kod nekih ne. Vi čoveku možete garantovati samo jednu stvar, a to je da ako mu amputirate ruku da druga neće porasti. Ovo što mi radimo su višefunkcionalne metode i cilj je da postignemo da više ne spava bučno i da ima dovoljno kiseonika, jer kiseonik je najvažnija stvar. Zamislite kako nekome ko se  tokom noći budi i po 300 puta trokira srce. Ljudi mi kažu, ja se ujutru se budim umoran i dešava mi se da zaspim za volanom. Zbog toga je i Evropska unija uvela propise po kojima  će svi profesionalni vozači morati da imaju sertifikat o položenom testu polisomografije.

MEDICINSKI RARITETI

Tumor

– Imao sam slučaj kada mi je došao jedan Novosađanin pošto se oženio. Supruga ga je zbog hrkanja poslala u Novi Sad da vidi o čemu se radi i da reši problem ili će ga ostaviti. Mi smo ga pregledali i ja sam tada kod pacijenta otkrio vrlo redak tumor, koji je zabeležen kod svega jedanaestoro ili dvanaestoro ljudi u celom svetu. To sam i snimio kamerom i prikazivao na brojnim kongresima. Eto, da se nije oženio i da nije bilo te buke ne bi znao da ima tumor. To mu je spasilo glavu.

 

Pileća kost

– Jedan penzioner je bio na slavi kod prijatelja, brzo jeo i pileća kost mu se zabila u hipofarings. Čovek je sutradan iskašljavao krv i javio se pulmologu misleći da nije tuberkuloza ili neka bolest pluća. Nakon obavljenih pregleda i snimanja nije mu ništa od toga pronađeno. Onda su pomislili da nije čir pa su mu snimali i čir i opet ništa nisu našli. Nakon toga ga je neko poslao kod nas. Čovek je bio izgubio na težini, dobio žutu boju. Ja sam ga pregledao i video da se nešto dešava u ždrelu. Kada sam ušao kamerom video sam kost i odmah smo ga operisali. Izvadil smo mu tu kost koja je bila duga sedam ili osam centimetara. Bila je to veoma kritična operacija jer su tu krvni sudovi vrata koji vode krv prema mozgu. Da smo samo malo otišli levo ili desno čovek bi iskrvario na licu mesta.

Rog

– Došao mi je pre dve godine pacijent umotan u šal.  Meni je bilo čudno zašto nosi šal jer je bilo toplo, ali sam pomislio verovatno ima neku upalu krajnika, jer znam ljude koji su to imali taj problem pa su nosili šal. Kad je skinuo šal ja sam video rog. Pojava rogova je poznata u svetu, ali su to bili mali rogovi na rukama, čelu i drugim delovima tela. Njegov je bio za ginisa. On mi je rekao da je bio borac u ratu i da ga je metak okrznuo pored kičme. Na početku je bio mali kao lešnik, ali se vremenom uvećavao i počeo da mu pravi smetnje. Gde god se pojavljivao ljudi su ga zagledali. Nakon detaljnog pregleda smo mu uradili operaciju i odstranili taj rog. Poslali ga na patohistološku analizu što je veoma značajno jer on zna da maligno arterira i tada je život ugrožen. Na sreću, to ovde nije bio slučaj.

Glista

– Nedavno mi je u ordinaciju došla devojka koja se žalila da već neko vreme oseća da joj nešto gmiže uz nosu, što je tera na kijanje i ima povećanu sekreciju iz nosa. Kaže mi da je koristila neke kapi ali da nije pomoglo. Uradio sam pregled mikroskopom i ugledao nešto čudno – glistu sa dve antene. Kada sam pogledao kamerom video sam da je reč o pseudo parazitu koji smo mi izvadili i poslali na pregled u Pasterov zavod da utvrdimo o čemu se radi kako bismo znali koja je odgovarajuća terapija. Iz zavoda smo dobili informaciju da je reč o parazitu koji se naziva milepedes i nosi od 10 do 300 jajašaca, a živi do 10 godina. Na sreću njoj nije ostavio nikakve tragove u nosu osim lokalnog crvenila koje smo sanirali odgovarajućom terapijom.

Za Vojvođanske vesti, Nedeljka Borojević

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.