Милица Томић је нажалост широј јавности позната искључиво као ћерка чувеног српског политичара, градоначелника Новог Сада и оснивача листа Застава, Светозара Милетића. Такође и као супруга политичара, председника радикалне странке Јаше Томића.
Милица Томић је у суштини била више од тога. Она је пре свега била српска књижевница, новинарка, политичарка и народна посланица, својим гласом је учествовала у присаједињењу Баната, Барање и бачке Краљевини Србији.Била је веома образована, говорила је неколико светских језика.Када се отац Светозар Милетић разболео због честог боравка по затворима, она је преузела уређивање листа Застава и почела да се активно бави политиком. 1911.године покреће лист „Жена“ и тако се златним словима уписује у историју српске штампе као прва жена оснивач и уредник неког часописа који је био и најутицајнији српски часопис тог времена намењен женама. Била је оснивач женске читаонице Посестрима, борила се активно за очување српских школа у Војводини које је Аустроугарска желела да укине.Била је једна од седам посланица које су 1918 године учествовале у раду Велике Народне Скупштине у Новом Саду, која је одлучивала о припајању Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији.Треба рећи да је она чувала листу од 30 000 сакупљених потписа жена у Војводини, које су подржале очување српских школа на овом простору, што је био велики капитал за Велику Народну Скупштину.Ипак је након свега умрла у беди, сама и заборављена, 1944 године. Иако су њен отац Светозар Милетић и супруг Јаша Томић остали у колективном сећању и у Новом Саду су им подигнути споменици на најатрактивнијим локацијама, и улице носе њихова имена, Милица нема спомен плочу чак ни на кући где је живела. Сахрањена је у гробници са супругом и оцем, али на надгробној полочи, њено име укелсано је на полеђини.Женска снага Двери покреће иницијативу да се Нови Сад, за почетак, одужи Милици Томић постављањем спомен плоче на њеној кући у Дунавској улици.Живот и дела Милице Томић биће убудће видљивији српској јавности посредством рада Женске снаге Двери. На тај начин ће омладина и сви остали који су спремни на сваки вид животне борбе, у првом реду жене, освежити сећање на један од многих светлих примерима и узора, којима се кити богата српска историја.
