ЕТНО ПАРК БРВНАРА У БАЧКОМ ЈАРКУ

ЕТНО ПАРК БРВНАРА У БАЧКОМ ЈАРКУ

На улазу у Бачки Јарак, из правца Новог Сада налази се етно парк „Брвнара“. Завичајна музејска збирка је настала из жеље становника Бачког Јарка, колониста из Босанске Крајине да очувају сећање на родни крај. Представља реплику крајишког домаћинства из деветнаестог и прве половине двадесетог века, парче Босанске Крајине пренето у равницу.

Појам задруга представља више сродничких породица које су живеле заједно. Домаћинство се састоји се из централне зграде, односно објекта Брвнара и три оригинална, помоћна објекта, донета из старог краја и склопљена на потпуно исти начин. У дворишту се налазе још летњиковац, бисте Бранка Ћопића и Петра Кочића, као и спомен плоча Милету Марчети, заслужном за оснивање овог етно парка.

Објекат „Брвнара“ подигнут је 1978. године уз помоћ месне заједнице Бачки Јарак и општина Темерин, Дрвар, Бања Лука и Босански Петровац. Стручну помоћ у реализацији пружили су Војвођански музеј, Музеј Града Новог Сада, Музеј Босанске Крајине у Бања Луци и Покрајински завод за заштиту споменика културе у Новом Саду. Нову сталну поставку у објекту „Брвнара“ реализовао је Музеј Војводине 2012. године. Овде видимо отворено огњиште, прибор уз огњиште, посуђе. Изложена је мушка и женска ношња и разни оригинални употребни предмети. На спрату је историјски део сталне поставке који приказује колонизацију из динарских крајева на подручју данашње општине Темерин током 20. века.

Помоћни објекти су аутентични. Амбар или курузана представља спремиште за кукуруз у клипу. Из села Доње Ратково пренета је у Бачки Јарак 1979. године. Млечар је мала дрвена кућа за држање и прераду млека и млечних производа. У породичним задругама бригу о млечару су водиле жене које су звали планинке или мајарице. Вајат је мала дрвена зградица намењена за смештај младих брачних парова, а овај је такође пренет из села Доње Ратково.

Ми смо етно парк посетили као почетну тачку туре „Темеринска прича“, коју организује портал Explore Novi Sad у сарадњи са Туристичком организацијом општине Темерин. Посетиоцима који нису из Босанске Крајине ова музејска збирка ствара представу о начину живота какав је некада био, има етнолошки и историјски карактер. За оне који потичу из тих крајева свакако представља и нешто више, успомену на завичај.

За Војвођанске текст и фотографије: Ивана В.