Foto: sr.wikipedia.org

На данашњи дан, 23. априла 1815. године, на верски празник Цвети, у Такову је подигнут Други српски устанак. На челу Таковског устанка био је кнез Милош Обреновић.

Након пропасти Првог српског устанка и неуспешне Хаџи – Проданове буне, српски народ је био у страховито тешком положају. Био је изложен правом терору који је над њим вршила обновљена турска власт.

Иако је велики везир Хуршид – паша прогласио амнестију за српске устанике, муке и патње српског народа су се повећавале.

Српски народ је стављен ван закона.

Народ је малтретиран, пљачкан, убијан. Паљене су му куће, отимана му је стока и оруђе за рад. Постојећи намети и феудалне обавезе су се сурово утеривали. Увели су се и нови кулуци за оправку градова и путева. Људи су насилно одвођени на рад.

У суровом опхођењу према српском народу истицао се Сулејман – паша Скопљак, везир Београдског пашалука.

Због турске тираније многе породице су побегле у Банат и Срем. А део народа се поново одметнуо у хајдуке.

Овакво стање је за последицу имало избијање Другог српског устанка.

Српски кнезови, предвођени Милошем Обреновићем, сложили су се да је ситуација у којој се налазио народ неиздржива и позвали су народ да узме оружје у руке и супротстави се Турцима.

Припреме за устанак су се одвијале у највећој тајности. По плану, устанак је у почетку требао да обухвати рудничку, чачанску и крагујевачку нахију. Коначна одлука о подизању устанка је донета у Такову, на Цвети, на великом народном скупу.

За разлику од Првог српског устанака, борбе вођене у Другом устанку су биле мањег интензитета. Вођене су уз минимално проливање крви и минимална разарања.

Оружана дејстава су трајала око 4 месеца.

Најпознатије борбе које су се водиле у Таковском устанку су биле битка код Љубића, битка код Палежа, битка за Пожаревац и битка на Дубљу.

Устаници су остварили одређени успех. Ослободили су централне делове Србије, прекинули цариградски друм и без опсаде Београда учинили турску власт нефункционалном на терену.

Ови успеси су им послужили као добра полазна тачка за преговоре са Портом.

Ситуација на терену је натерала и турску страну да прихвати преговоре.

Кнез Милош је ступио у преговоре са Куршид пашом и са Марашли Али – пашом.

Преговори су били успешни. Резултирали су усменим договором кнеза Милоша и Марашли Али – пашом. Усмени договор којим су окончана ратна дејства закључен је 25. октобра 1815. године.

По договору, Срби су признали врховну турску власт, али и добили следеће повластице: право да сами скупљају данак, право на представника на суђењима, право да по нахијама постављају кнезове. Београдски пашалук је добио мешовиту турско – српску управу, а у Београду је основана Народна канцеларија, која је представљала орган српске власти уз кнеза.

Таковски устанак је довео до стварања српске аутономије у оквиру Османске империје. Њиме је успостављена Кнежевина Србија, која је имала своју законодавну власт, свој устав и признато јој је право на наследну владарску династију.

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.