Недавно је један господин питао због чега говоримо и пишемо филозофија, а не философија. Изгледа да је био прилично незадовољан тиме што и најновије издање Правописа српскога језика даје предност облицима филозоф, филозофија, филозофски, филозофирати итд., иако се у Речнику уз Правопис констатује да се у стручним текстовима често употребљавају и облици философ, философија, философски, философирати

Потом је и један гимназијалац испричао како његов професор филозофије инсистира на облику философија. Ниједан ученик на часовима тог професора не сме рећи или написати филозофија јер професор то сматра неопростивом грешком.

Наиме, прво што научимо на часовима филозофије јесте да реч филозофија потиче из старогрчког језика. Реч је о сложеници која се састоји од грчког префикса phil(o)- и именице sophia, што би значило љубав према мудрости.

Говорници српског језика су дошли у контакт са овом речи посредством латинског језика. Реч се на латинском језику писала philosophia. Међутим, према правилима традиционалног изговора латинског језика, и то традиционалног изговора западног (немачког) стила, сугласник ,,с” у положају између два вокала се озвучује и изговара као ,,з”. Отуда смо ову реч адаптирали на основу традиционалног латинског изговора као филозофија.

Правопис српскога језика даје предност облику филозофија и на тај начин поштује једно врло важно начело приликом нормирања српског језика, које Павле Ивић и Бранислав Брборић називају континуитет. Дакле, дајемо предност оним облицима који су се укоренили у језичкој пракси будући да су били нормирани и у претходним издањима Правописа.

Наравно, читалац овог текста би се сасвим оправдано могао запитати због чега онда професори филозофије често говоре и пишу философија. И за ово постоји објашњење.

Професор Милош Ђурић, наш уважени класични филолог и филозоф, залагао се да говоримо и пишемо философија. Његова аргументација је била следећа. У старогрчком језику постоји именица zophos, која значи мрак, тама. Стога би облик филозофија значио љубав према мраку, док би једино облик философија могао значити љубав према мудрости.

Треба имати у виду да је лексикологија (наука о значењу речи) много напредовала од времена проф. Ђурића. Лексикологија прави јасну разлику између етимолошког значења речи (које се често назива и историјско значење) и синхронијског значења речи (које се често назива и савремено значење).

Када отворимо Речник српскога језика и у њему пронађемо одредницу филозофија, видећемо да је основно значење ове речи дефинисано овако: наука о најопштијим законима развитка природе, људског друштва и мишљења, о назорима на свет и живот и о сазна(ва)њу целокупне стварности. Из речничке дефиниције видимо да реч филозофија не значи ни љубав према мудрости ни љубав према мраку. Реч филозофија је интернационални термин и њено савремено значење у свим језицима се односи на научну дисциплину и њена проучавања, а не на љубав према мудрости. Љубав према мудрости јесте етимолошко значење речи филозофија.

На крају крајева, свима је познато да се факултет у Београду на коме се студира филозофија званично зове Филозофски факултет (а не: Философски факултет). И вероватно да професори студенте на том факултету не уче да воле мрак, већ да воле мудрост.

IZVORJezikofil.rs
PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.