Obećao sam , sada moram…
Ne, naravno da ne moram- želim i hoću.

„Nemam vremena!“ „Ne stižem od posla!“ „Ne mogu sada, znaš, baš mi je bitan ovaj projekat…“

Izgovori, puni smo izgovora iz dana u dan, iz minuta u minut. Mogu da kažem da razumem. Ne mogu da kažem kako sam saglasan sa time, ali razumem, znam gde živimo i kako živimo. Uglavnom, mnogi od nas žive od danas do sutra, eventualno do sledeće nedelje, posle ćemo videti šta i kako.

Koliko je realno to što radiš sebi? Da li je moguće da toliko zapostavljaš svoje zdravlje, po cenu čega? Zašto živiš od danas do sutra uz rečenicu „ma neće mene“ ili „neće se meni dogoditi“. Hoće, samo je pitanje vremena… Tvoje telo može da izdrži mnogo toga, pitanje je samo vremena kada će mu biti dosta i kada ćeš zabosti krevet ili nešto mnogo gore. Da, znam – tvoj deda je pušio tri pakle cigareta dnevno i pio pola litre vina svakog dana, od svoje tridesete godine i doživeo je stotu, umro je u vinogradu, na nogama dok je orezivao krušku. I moj je pio 45 godina, pušio 50 i otišao sa 73 godine zbog raka pluća, koji je mogao da izbegne, samo da je 30 godina ranije poslušao doktora, koji mu je rekao da će mu ti polipi na grlu napraviti opasan problem u životu.

Tvoj i moj deda nisu sedeli pred kompjuterom 12 sati dnevno, nisu držali mobilni telefon uz glavu dok spavaju, nisu imali wifi ruter u kući/stanu, peške su išli do škole i po 10 kilometara ili 15 i toliko nazad. Oni su van kuće provodili verovatno 80% više vremena, nego ti i ja. Ako sagledamo stvari realno, hodanje je fizička aktivnost koja mnogo znači. A oni su hodali mnogo više nego ti i ja. Kada su oni bili mladi, nije nas bilo 8 milijardi na planeti, nisu jeli hranu pretrpanu hormonima, genetski modifikovanu da traje 15 puta duže nego što je normalno i slično.

Razumeš poentu?
Ne možemo porediti naš i njihov način života, toga sam svestan, zaista jesam. A opet, bez neke drame i patetike ili nostalgije ka srećnijim vremenima, možemo i moramo porediti jer samo tako možemo da pomognemo sebi.
Ako znamo da su uz ogromne količine alkohola i cigareta, živeli koliko su živeli, nije to zbog toga što su super heroji iz nekog stripa. Kretanje i fizička aktivnost su ih sačuvali toliko.


KRETANJE
Koliko se krećeš? Nije važno da li trčiš, hodaš, plivaš, voziš bicikl. Kreći se, sve u ovom svetu se kreće. Bukvalno, sve se kreće i menja. Zašto uporno odbijaš da menjaš svoje navike i nateraš sebe da se više krećeš? Zbog čega? Imaš mnogo posla? Previše obaveza? Super, dobra fora. Odlična fora!

Ubaci u toku radnog vremena makar dva ustajanja i malo šetnje kroz prostor u kojem radiš, dodaj tome bilo kakve vežbe istezanja za grudne mišiće od nekoliko minuta. Internet je pun ovih stvari, jel te i to mrzi da pogledaš ili nemaš vremena?
Postavi šake iza tela, u predelu u kojem možeš da uhvatiš svoje šake i upleteš prste, laganim pokretima guraj šake ka nazad, daleko od tela i malo prema dole. Diši, nemoj preterivati, ne moraš otkinuti sebi ruke iz ramena, blago guraj grudi ka napred i ka plafonu, opusti ramena što je više moguće i zabaci glavu ka nazad. Istog trenutka ćeš osetiti zatezanje između ramena i grudi, a potom i lagano istezanje mišića ramena i grudi. Isto tako, upleti prste iznad glave, guraj dlanove prema plafonu, izvuci telo što više prema gore, ona fora kad smo bili deca pa pokušavali da porastemo tako.

Stalno ovo govorim, stalno dobijam isti odogovor:

Uključi tajmer na telefonu, neka zazvoni na svakih 45 minuta, ustani, skloni se od stola, prošetaj, razmrdaj se malo, popij čašu vode, pa nastavi sa poslom. -Jaooo, nemam vremena, ne razumeš ti kako je to kad se radi sve na frku!
Da ja to ne razumem, verovatno ne bih radio posao koji radim, niti imao posla.

Glavobolje, bol u ramenima i leđima, ukočeni ili zaključani kukovi, osetljiva kolena…
Neke detalje o sedenju i vežbanju možeš pronaći i ovde. A ako baš, ali baš baš nemaš vremena, evo ti i trening za „na frku“ od 12 minuta.

Za kraj, ako nastaviš ovim tempom, gde vidiš sebe za 10 godina?

Za Tebe i Vojvođanske Vesti,
Vladimir Tepavac, trener

PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.