Generacije koje sada stasavaju nemaju poriv da nešto kažu

Generacije koje sada stasavaju nemaju poriv da nešto kažu

Smrti rokenrola doprinela je stalna reciklaža muzike, zamena kvantiteta i kvaliteta, pasivnost koju donosi savremeni način života, ali i razni istorijski događaji- utisak je koji smo poneli sa sinoćnje promocije knjige Zvuk i zajednica: rok muzika i sudbina Zapada, autora Aleksandra Gajića.

Na promociji održanoj u SKCNS Fabrika, pored autora o knjizi su govorili Slavko Matić (Zbogom Brus Li), dr Aleksandar Rakić, Miloš Rašković ( Generacija bez budućnosti) i Vladimir Dobrosavljev. Svako iz svog ugla prokomentarisao je promene koje je doživeo rokenrol, njegove zlatne godine i one u kojima je pozlata počela da bledi. Razgovaralo se o jednom drugačijem načinu života, idejama i borbama, muzici i istoriji koje su, čini se, oduvek povezane.

Muzičar Slavko Matić na duhovit način pričao je o svom prijatelju Aleksandru Gajiću  i njihovim zajedničkim počecima u rokenrolu. Kako kaže, Gajić je oduvek odudarao jer je imao potrebu da rokenrol intelektualno objasni, pa je tako bio izvor neiscrpnih informacija. Odskakao je i jer je bio dobar đak i dobar student.

Foto: Jovana Novčić

-Čak i mi dobri đaci, kada smo došli u sudar sa rokenrolom,  smo postali loši đaci, ali ne i Gaja. Danas mogu da kažem da je jedan od retkih iz naše generacije koji je ispunio svoje snove.  U knjizi, koju preporučujem, naći ćete  svašta lepo. Ono što je mene fasciniralo je to što knjiga nije ideološki obojena. Fascinantno je i to da je na 45 strana uspeo da napiše kratku istoriju rokenrola. Knjiga otvara mnoga pitanja, a meni je posebno zanimljivo pitanje rokenrola i religije. Rokenrol je meni omiljena religija 20. veka- rekao je Matić.

Svi su bili saglasni da je teško definisati rokenrol i utvrditi njegovo trajanje, početak i kraj. Međutim, razlikuju se njihova stavovi o tome kada, kako i da li je zapravo umro rokenrol.

-Ne možemo reći ni gde je njegov početak, ni gde je kraj, jedino se možemo složiti da je njegov vrhunac prošao, ali kraj još uvek nije tu, niti će biti uskoro. Neki moj zaključak je da je rokenrol morao da umre, da oslabi jer to je bljesak, mladost, trenutak.  Čak je živeo i duže nego što je trebalo da živi, ali je bio nešto sjajno što mi i dan danas živimo. Čitava ideja je bila da nas to odvede negde na nešto lepše i bolje, ali to se nije dogodilo. Rokenrol je najmanje kriv za to. Kako se kaže- nije kriv ni Amer, ni Rus, ni Srbin, ni Hrvat- kriv je čovek- zaključio je Matić, a prisutni su ga podržali aplauzom.

Profesor dr Aleksandar Rakić, koji je doktorirao upravo baveći se rokenrolom, nadovezao se na priču o njegovom trajanju na našim prostorima. Govorio je o stanju u državi i promenama koje su uticale na rok, ali i rok na njih. Kako kaže, autor je dobro primetio zašto je ovaj muzički pravac na našim prostorima trajao deceniju duže nego na Zapadu.

-Kako Aleksandar kaže, mi smo bili zatvoreno društvo i nove pojave koje su se dešavale na Zapadu nisu stigle kod nas. To je logično objašnjenje zašto su devedesete bile zlatna decenija srpskog rokenrola, raspoređenog po čitavoj zemlji.Svaki grad maltene je imao u to vreme svoj vrlo značajan rokenrol sastav- rekao je Rakić.

Autor je objasnio u čemu vidi razloge nestanka rokenrola kakav je nekad bio. U svojoj knjizi opisao je uticaj velikih muzičkih produkcija na nezavisnu scenu, istorijske momente i situaciju u državama, kasnije promene koje je doneo tehnološki razvoj i na kraju promene koje su se desile u svesti mladih.

– Sada vidimo da tehnološki razvoj, iako s jedne strane omogućava dostupnost više muzike, ne pomaže povećanju kvaliteta. Ne otvara nove prostore za  preformase, ne stvara priliku da se ta muzika izrazi u nekom novom obliku, više pomažeu njenom daljem kanalisanju, reciklaži i replici. Mislim da je ključ problema sa rokenrolom to što ove generacije koje sada stasavaju nemaju taj poriv šta žele da kažu, već je sve pokušaj da se pravi omaž nečemu što je već rečeno.

Gajić zaključuje da je rok nastao iz nužnog otpora, a sada, iako su protivurečnosti i negativne strane mnogo veće nego pedesetih, šezdesetih, sedamdesetih godina, nema adekvatnog odgovora na njih. On kaže da su razlozi za nestanak potencijala koji je nekada imao rokenrol razni, od uticaja politike, preko medijske dominacije i stanja u kojem se nalazi ukupna popularna kultura i produkcija. Savremeni način života nas je navikao da nam je sve dostupno, ali da ni o čemu ne moramo mnogo da promišljamo.

Foto: Jovana Novčić

– Kod novih generacija unutrašnji porivi nisu toliko jaki i usmereni. Način na koji funkcioniše savremeni svet, pre svega informatička revolucija, navikao je ljude da vrlo lako dođu do obilja podataka, ali nisu  navikli da ulože trud da to razumeju, svare i da iz toga izvuku pouke. Nekada su ljudi ulagali ogroman unutrašnji napor da bi stvorili neki svoj odgovor na ono što u čuli- kaže autor knjige.

Prema njegovim rečima, rokenrol je polako jenjavao kroz reciklažu žanrova.  On smatra da danas ne postoji razlika između muzikeiz 2001. i 2018. godine, a da su sedamdesetih beležene ogromne razlike u stvaralaštvu iz godine u godinu.

Miloš Rašković se priseća svoje prve svirke sa Gajićem i atmosfere koja je tada vladala među mladima. Kaže da mu se knjiga mnogo dopala, a najviše ga je privuklo autorovo zanimanje za nezavisnu scenu i umeće sažetog opisivanje jedne velike teme.

– Ovo je najuzbudljivija knjiga o muzici koju sam ikada pročitao. Saša piše o muzici kao formi, otkriva njenu suštinu. Svi smo svesni da je rok sociološki mrtav, nema onu snagu koju je imao u 20 veku. Jednostavno tekstovi, muzički sadržaj, bunt prema establišmentu, sve je to nekad uticalo na ljude.  Ova knjigu  preporučujem svima,  da je imaju kao bukvar i kao jednu istorijsku knjigu.

Da je knjiga otvorila brojna pitanja i navela na razmišljanje, a opet mnoge stvari i objasnila, potvrdila je publika koja se na kraju rado pridružila  diskusiji. Razmena različitih stavova i ideja, objedinjenih zajedničkom ljubavlju prema rokenrolu, obeležila je ovo veče u Fabrici.

Dr Aleksandar Gajić je viši naučni saradnik Instituta za evropske studije, koji se bavi društveno- političkim teorijama, međunarodim odnosima i studijama kulture. Radio je u pravosuđu, advokaturi i novinarstvu. Bavi se sejistikom i muzikom. Pored knjige koja je predstavljena na ovoj promociji, autor je i knjiga Nova velika igra (2009),  Korporativna nostalgija (2011), Ideja svetske države (2012), Ogledalo vladara: Konstantin Mihailović i Makijaveli (2014), U vrtlogu trazicije (2015) i drugih.

Za Vojvođanske vesti: Dajana Grubišić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.