Гентрификација се код нас повезује са урбаним деловима града, попут, рецимо, Савамале. Сам Закон о просторном плану Републике Србије даје дефиницију овог термина, цитирамо: „гентрификација (енгл. gentrification) означава подизање економског стандарда поједине четврти, често путем планирано изазване урбане обнове“, додајући чак и информацију о пореклу термина: „Произилази из енглеске речи gentry виша класа, племство“. Гентрификација се односи на специјалну урбанизацију појединих делова града, претварањем старих и сиромашних квартова, запуштених и напуштених радничких или фабричких рејона у модерна насеља намењена високој средњој класи, али често и у скупа монденска места, на којима се окупљају богати градски хипстери и фенсери, што исмева и једна од епизода популарне анимиране серије Саут Парк.

Ако оставимо на страну расправе између поборника и противника гентрификације, оно што представља проблем у употреби тог термина, пре свега у медијима, јесте неуједначеност, то јест употреба енглеског изговора као критеријума транскрипције, па се јавља облик џентрификација, нпр. у насловима „Уметност и џентрификација“, „Џентрификација или чији је наш град?“ итд. У научним и стручним текстовима, на сајтовима у вези с архитектуром, рецимо, на сајту Архитектонског факултета, нема дублетних форми, јавља се искључиво облик гентрификација, који срећемо и у појединим новинама и на неким сајтовима, нпр. „Подржаваћемо, међутим, и дискусију о могућностима за избегавање гентрификације Савамале“, „Лучки велеград са имиграцијом из свих крајева света, Марсеј није прошао процес гентрификације који је захватио остале градове на Азурној обали“ итд. Имајући у виду да велики број дублетних форми неке речи доприноси дестабилизацији језичке норме, сматрамо да облику џентрификација нема места у стандардном српском језику, те да се термин гентрификација несметано може користити у свим сферама комуникације када се говори о овој специфичној врсти урбанизма.

Др Марина Николић

IZVORJezikofil.rs
PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.