ARHIPELAG SAJAM KNJIGA 23.10.2018. FOTO Stanislav Milojkovic

Nakon 63. međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, pisci, izdavači i čitaoci sumirali su utiske. Među najposećenijim bio je štand izdavačke kuće Arhipelag, sa čijim smo glavnim urednikom razgovarali.

Gojko Božović je pisac i književni kritičar. Osnovao je Arhipelag 2007. godine, sa željom da napravi izdavačku kuću koja je na strani svojih čitalaca. Izborom knjiga i autora i opredeljivanjem za kvalitet, Arhipelag se trudi da čitaoci budu zadovoljni.

Osnivač i urednik Arhipelaga je dobitnik brojnih književnih nagrada. Neke od njih su „Matićev šal“, „Brana Cvetković“, „Đura Jakšić“ za poeziju, „Borislav Pekić“ za esejistiku. Njegove knjige su prevođene na engleski, ruski, francuski, nemački, italijanski, španski i mnoge druge jezike. Uređivao je listove „Književna reč“ i „Književni magazin“, časopise „Trg“, „Književna kritika“, „Reč“, „Književnost“ i „Anali Borislava Pekića“, kao i Međunarodni književni festival „Trg pjesnika“ u Budvi (1992-2002).

Nakon ovogodišnjeg Sajma knjiga, Božović je na sajtu Arhipelaga podelio svoje utiske, istakavši da nam je potrebna književnost bez kompromisa. Prema njegovim rečima, Sajam ima odlične ljude i važne resurse, ali je koncept pogrešan. Od kulturne manifestacije pretvara se u prostor razobručene zabave, u kome zvezde rijaliti kulture i parapolitike izlaze u prvi plan.

Gojko Božović govorio je za Vojvođanske vesti o Sajmu, književnoj sceni u Srbiji i krizi ukusa.

Videli smo Vašu kritiku Sajma. Šta je potrebno da bi se ovaj događaj vratio na nivo kakav se od njega očekuje?

-Postoje važni periodu i istoriji Beogradskog sajam knjiga kojima se treba vratiti i primeniti iskustva drugih sajmova. Postoje, i to je najvažnije, čitaoci kojima je Sajam knjiga događaj i za to im nisu potrebne zvezde koje su poznate po tome što su poznate. Sajam knjiga je od prvorazrednog kulturnog događaja i najvećeg književnog festivala u Srbiji pretvoren u jednonedeljni autlet za knjige, veliki šoping mol u kome je figura prodavaca najpre potisnula figure pisaca. Posle svega godinu-dve i figure prodavaca pale su u senku zvezda rijaliti kulture i rijaliti politike. Ova manifestacija sve više postaje mesto zabave, a sve manje mesto kulture. Na drugoj strani, u tvrđavama zabave kulture nema ni u tragovima. Sajam knjiga mora da obnovi najpre svoj kulturni identitet, da ponovo bude mesto na kome se mogu videti sve značajne knjige objavljene na srpskom jeziku u aktuelnom trenutku. Trebalo bi da ponovo postane veliko uporište savremene kulture i velika pozornica promocije čitanja. Da bi u tome uspeo mora da, pored prodajne dimenzije, obnovi izložbenu i programsku dimenziju koje su u poslednjih nekoliko godina skoro potpuno nestale.

ARHIPELAG
SAJAM KNJIGA
21.10.2018.
FOTO Stanislav Milojkovic

Knjige čiji su autori estradne ličnosti sve češće su na vrhu top lista u knjižarama. Ko je tome „kriv“? Jesu li čitaoci ili izdavači izgubili kriterijum i ukus?

– Govori se o mnogim krizama, a jedna kriza s najređe pominje. Možda je baš zbog nje kriza postala tako stalno iskustvo našeg života. To je kriza ukusa. Loš ukus je opasan zato što snižava standarda i kriterijume, potkopava vrednosti, korumpira ljude iluzijom da je sve lako i dostupno. Ne traži od nas ni da budemo dobri, ni da budemo bolji nego što jesmo, kontaminira nas svojim sadržajima. Za razliku od visoke kulture koja nas suočava sa zahtevima koje valja ispuniti. Duh vremena, oličen u tabloidima i rijaliti formatima, usmerava interesovanja prema tabloidima u koricama knjiga. Krivci su mnogi, a još je veći problem što su tako mnogobrojne žrtve lošeg ukusa. Čitaocima više niko ne govori koje su knjige kakve. Čitaocima nisu u dovoljnoj meri dostupne informacije o knjigama na osnovu kojih bi doneli odluke o svom čitalačkom izboru. Ako nema proverljviih i kredibilnih informacija, ako je saznanje smenila agresivna kampanja, onda ne biramo mi, nego u naše ime bira neko drugi. U tome je problem, a ne u tome što postoje loše knjige ili estradni autori. Postojali su uvek, ali u ranijim vremenima nisu oblikovali javnu svest i društvene standarde, niti su bili doživljavani kao deo kulture.

Je li naša književnost napravila previše kompromisa na uštrb kvaliteta kako bi pratila trendove i nove pravce?

-Književnost treba da preispituje čitavu stvarnost u kojoj nastaje i ima prvi susret sa čitaocima, a ne da je slepo odražava, pogotovu ne da prati kratkotrajne i varljive trendove. U tome je razlika između književnosti i primenjenih i uslužnih delatnosti. Ako pravi kompromise sa trendovima, književnost ne može postići nikakav uspeh vredan pažnje. Neki uspeh, lični, marketinški ili čak komercijalni, mogu postići pisci koji su se između književnosti i trenutnog uspeha kladili na trenutak. U okolnostima radikalno marginalizovane književnosti nije lako biti protiv struje. Mnogi i prestali da budu protiv struje, šta god o njoj privatno mislili. To možemo pratiti u rasponu od politike do medija, od kulture do ekonomije. Književnost koja pravi kompromise izneverava i svoju ulogu i svoje čitaoce.

Ako je istina da svaka knjiga nađe svog kupca, jesmo li onda u opasnosti od novih trendova ili ipak treba prihvatiti takvu raznovrsnost?

– Nije to sasvim tačno, a i ne govori nam ništa posebno važno o knjigama. Mnoge knjige nađu vrlo malo kupaca iako to mogu biti i vrhunske knjige. Knjige najboljih srpskih i svetskih pesnika ne nalaze svoje kupce ili da su ti kupci endemski retki. To ne govori ništa o tim knjigama, ali govori mnogo o duhu vremena. Pogledajte kako su iz savremenog romana nestala pitanja forme, postupka, jezika i poetike. Ostala je samo priča, vrlo često prilično ogoljena i još češće utopljena u neki aktuelni trend. Raznovrsnost je uvek dobra. Kultura bez raznovrsnosti je smrtno dosadna, društvo bez raznovrsnosti je autoritarno. Ali trendovi po pravilu, a aktuelni trendovi nesumnjivo, ne doprinose raznovrsnosti. Oni je, naprotiv, ukidaju. Književnost je polje slobode, a aktuelni trendovi svode književnost na jednu temu, na jedan glas, na jednu boju, na jedan ton. Književnost se nalazi pred velikim izazovima marginalizacije, političke korektnosti i pakovanja u trenutno poželjne trendove. To je još veća opasnost za čitaoce u čijoj stvarnosti caruje anestezirajuća zabava i rijaliti kultura.

ARHIPELAG
SAJAM KNJIGA
27.10.2018.
FOTO Stanislav Milojkovic

Šta onda možemo reći o književnoj sceni u Srbiji, šta je „na ceni“?

-Imamo odličnu književnost, ali toga vrlo često nismo svesni, zbog čega jako dobre knjige ponekad ostanu bez veće pažnje. Imamo odlične kritičare u novijim generacijama koji nemaju javni prostor za svoju kritiku. Knjige domaćih pisaca imaju sve manje učešće na tržištu knjiga u Srbiji. Gotovo da nemamo književni život. Ono što je „na ceni“ danas sutra već neće ceniti ni oni koji su od te „cene“ imali neku korist.

Kakvi su uslovi za mlade i neafirmisane autore u našoj zemlji?

–Zapravo, vrlo teški. Mladi i neafirmisani autori mogu da objave svoje knjige nikada lakše i mogu da to učine gotovo svuda gde požele. Međutim, nikada im  nije bilo teže da oblikuju svoj glas i svoju poetiku, da njihove knjige steknu prepoznatljivost i vidljivost u meri u kojoj to zaslužuju. Previše knjiga je oko nas i mnoge dobre knjige ostanu nevidljive i nepročitane. To je ključni problem novih glasova u našoj književnosti. Danas je najlakše objaviti knjigu, ali je sve posle toga teško i neizvesno. Za mlade pisce to važi utoliko više, jer je logika trenda i poznatosti zaposela i polje koje je sve do skora pripadalo književnosti.

Šta nam novo Arhipelag sprema?

–Upravo sada radimo na novom izdanju romana Jelene Lengold „Odustajanje“. Spremamo knjigu eseja Sejsa Noteboma, roman Aleksandra Kabakova u ediciji „100 slovenskih romana“, kao i studiju Hitlerovo carstvo čiji je autor Mark Mazover, možda najvažniji savremeni istoričar. A za njima dolaze nove knjige i novi rukopisi.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.