HODAJ PUT SNOVA – PHIR DROM SUNEGO

HODAJ PUT SNOVA – PHIR DROM SUNEGO

Marija Aleksandrović, doktor nauka i profesorka srpske književnosti i jezika, prvensveno je primer mladim Romima, a samim tim i ruši stereotipe o nama.   

Marija je kao i svako dete, maštala o svojim snovima a jedna od njenih želja je bila da kada poraste, stoji za katedrom. S obzirom da je odrasla u siromaškoj romskoj porodici, sa majkom koja je sama podizala i školovala troje dece, priliku za ispunje svoje želje, dobila je sa 25 godina, kada je upisala Filozofski fakultet u Novom Sadu.

Osnovnu školu završila je u Žablju, srednju poljoprivrednu u Zrenjaninu, ali kada je krenula putem koji je sanjala, ništa nije moglo da je zaustavi.

Postala je studentkinja iste godine kada je sina upisala u osnovnu školu. Danas njen Ivan, koji ima 25 godina, privodi kraju studije sociologije, a ona je za to vreme uspela da diplomira, završi specijalističke i magistarske studije, a pre četiri godine i da odbrani doktorsku disertaciju s temom: „Simboli romske usmene poezije – zastupljenost i značenje“.

Njeni radovi su pokazali bogatstvo romske tradicije u našim krajevima i od zaborava sačuvali stihove lirsko-epsku usmenu romsku poeziju.

U izradi doktorata zahvalna je mentorstvu profesorke Ljiljane Pešikan Ljuštanović i podrška kolega na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Njen akademski put budno je pratila i njena mentorka, profesorka Svenka Savić, naša čuvena lingvistkinja, koordinatorka centra za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu i profesorka emerita. Tu je bio i romolog Trifun Dimić, koji je uključivao u svoje projekte.

Marija je, zahvaljujući svojim mentorima, naučila da je mentorstvo danas sastavni deo njenog posla. Srećna je kada neko preko obrazovanja napravi i najmanji pomak u razbijanju stereotipa o Romima. Zato ne štedi sebe kada ohrabruje naše Rome, da podrže svoju decu u daljm školovanju. Jedan od glavnih motiva u radu su joj razbijanje predrasuda prema Romima i srećna je što i sama može da bude uzor svojoj zajednici.

Ona je iskoristimo svoju priliku koja joj se pružaju. Bila uporna, željna znanja i uspela da se podignem iz prašine i pepela.

Marija sada živi u Novom Sadu i radi na Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača: „Mihailo Palov“ u Vršcu, gde je profesor za predmet Romski jezik i književnost.

Nije joj bilo lako, da u romskoj zajednici radi i studira sama sa malim detetom. Ono što je Mariji od svega bilo najteže, jeste to što je sina većinu vremena ostavljati sa svojom majkom, od koje je imala veliku podršku u svemu što radi.

Najveća nagrada za svoj uspeh je to, što je njena majka ponosna na nju, a sin u njoj vidi uzor.

 

Za vojvođanske.rs: Aleksandra Nikolić

 

 

Phir drom sunego

E Marija Aleksandrović, doktor naukako thaj profesorka srbikane lilarimasko thaj čhibako, majsig si koja pe kaste trubun e terrne Rroma te dikhen, a sova vi haravel e stereotipujra pala amende.

E Marija sar vi sa jekh čhavorres, sas pire sune, a jekh katar lako kamavipe sas te kana bajrola, ačhel angla katetra. Andar kodova kaj bajrili ande čorro rromano ćher, pire dejasa svi korkorro vazdelas thaj školujilas trine čhavorren, dino si lake te aresel dži ke piro suno, ande lake 25 brš, kana ramorarda Filozofsko fakulteto ando Novi Sad.

Fundoski škola agorisarda ande Žablja, maškarutni poljoprivredno ando Zrenjanin, a kana teljarda dromesa savo sunarel, khanči naštik ačhadala.

Sar studentica teljarda kakna pire čavorres ramosa ande fundoski škola. Ađes lako Ivane, save si 25 brš, po agor si e studijengo pala sociologija, a voj pala kodoja vrjama diplomirisarda, agorisarda specijalističke thaj magistarske studije, a majsig štar brš vi te odbranil doktorsko disertacija pe tema: „Simboli romske usmene poezije – zastupljenost i značenje“.

Lake buća sikadine barvalipe rromane tradicijako ande amare agora thaj katar o bistardipe garadine e stihujra lirsko-epske mothodine rromane pojezijako.

Ando bućaripe po doktorato naisarele mentorkake profesoricake Ljiljanake Pešikan Ljuštanović thaj po inćaripe katar e bućarne po Filozofsko fakulteto ando Novi Sad. Lako akademsko drog dikhimasa lelas sama vi laki mentorka, profesorica Svenka Savić, amari ašundi lingvistkonja, koordinatorka po maškaripe pala rodne studije Univerzitetosko ando Novi Sad thaj profesorka emeriti. Khate sas vi o romologo Trifun Dimić, savesa bućarelas pe projektujra.

E Marija naisarel pire mentorenge, kaj sićili kaj o mentorstvo si ađes kotor lake bićako. Bahtali si kana vareko prdal o obrazovanje kerel vi maj cikno miškope ando phagipe pe stereopipujra pala Rroma. Andar kodova, del sa pester te zurarel amare Rromen, te den inćaripe pire čhavorren ando majdur sićipe. Jekh katar majbaro motivi ande bući si lake o phagipe predrasudengo pe Rroma thaj bahtali si kaj vi korkorro šaj te avel uzor ande piro trujalipe.

Voj hasnisarda kova so sas lake dino. Džalas anglal, pherdi kamavipe palo džanglipe thaj vazdapes andar o praho.

E Marija akana trajil ando Novi Sad thaj bućarel ande Vuči škola strukovne studijengo pala obrazovanje vaspitačengo: “Mihajlo Palov” ando Vršco, kaj si profesori pala o predmeto Rromani čhib thaj lilaripe.

Nas lake loke, te ando rromano trujalipe bućarel thaj studiril korkorro cikne čhavorresa. Kova so e Marijake sas maj phare, si kodova kaj pire čhavorres but e vrjama mekelas pire dejasa, kater savi sas las baro inćaripe pale sa kova so kerel. Lako majbaro dipe, pala piro aresipe si, kaj laki dej si barikani lasa, a o čhavo dikhel uzor ande late.

Pala vojvođanske.rs: Aleksandra Nikolić