HRANA, PIĆE I JOŠ PONEŠTO NA NOVOSADSKOM NOĆNOM BAZARU

Treći Novosadski noćni bazar okupio je sinoć 270 malih proizvođača, umetnika, kreativaca, ali i veliki broj onih koji poštuju njihov rad. Posetioci i ovog bazara bili su u prilici da uživaju u hrani i piću, umetničkim delima, unikatnoj garderobi i obući, nakitu i nameštaju. Treći Novosadski noćni bazar trajao je od 18 časova pa sve do ponoći. Organizatori ističu da je sve proteklo po planu i da je ovaj noćni bazar bio najbrojniji do sada.

– Ljudi su osetili dobru i pozitivnu energiju, prepoznali veoma intereresantne ručne radove, probali hranu i piće koje ne mogu svaki dan da degustiraju. Zadovoljni su i posetioci i izlagači zbog toga što mogu lepo da se predstave i ostvare kontakt sa posetiocima, a i da se malo provedu u dobrom i zabavnom programu – rekla je Ivana Jovičić, članica Organizacionog tima. Za tri meseca, održana su tri noćna bazara i svaki put je sve više izlagača i posetilaca, što govori o značaju ove manifestacije – rekao je prilikom svečanog otvaranja član Gradskog veća za privredu Milorad Radojević. – Ono što je bitno jeste da je to promocija preduzetništva, malih proizvođača, starih zanata, dobre hrane i vina. Grad je sa zadovoljstvom podržao ovu manifestaciju kao jedan vid podrške preduzetništvu. Zaista je cifra od 270 izlagača impozantna i mislim da ovaj događaj na Spensu zaslužuje punu pažnju. Promena lokacije ne znači da će se smanjiti broj izlagača. Naprotiv. Biće i u budućnosti prilike da se izlagači predstave, a posetioci da se upoznaju sa njima i da se eventualno odluče za neki sopstveni biznis. Grad će svakako nastaviti da podržava ovakve manifestacije kao jedan vid promocije preduzetništvu – izjavio  je Radojević. Kao i uvek najveću pažnju postilaca privukli su štandovi sa hranom i pićem. Jedan od štandova za koje je vladalo veliko interesovanje bio je štand Violete Ivković i Sanje Melkus koje prave proizvode od tartufa.

– Tartufi su u našoj porodici već osam godina, a na tržištu smo svega dva meseca i stvarno smo zadovoljne kako nam ide do sada. Učestvovale smo na dosta sličnih manifestacija i građani su zaista zainteresovani. Nailazimo na pozitivne reakcije, što nam je podsticaj za dalji rad – kazala je Ivković. Pored njih prolaznike je izvrsnim dimljenim sirom mamio  Đorđe Roslavljev iz Rudimentalera. – Mi ne proizvodimo sir već kupujemo od proverenih proizvođača najkvalitetnije sireve koje naknadno dimimo po našoj jedinstvenoj proceduri i onda ih prodajemo. Bavimo se ovim poslom već dve godine i može da se opstane na tržištu – kazao je Roslavljev. Kada je reč o piću, i ovog puta štand „Vina Adžić“ bio je veoma zapažen. Suzana Adžić kaže da su ovakve manifestacije postale njihova uobičajena paksa s obzirom na to da se već 20 godina  bave proizvodnjom jedinstvenog belog i crvenog vina.

– Naše vino je specifično po tome jer ga pravimo iz naših zasada i uvek nam je kvalitet važniji od kvantiteta. Da je tako potvrđuju i brojne nagrade koje smo dobijali. Poslednji je Glavni pehar na Vino festivalu u Vršcu i u Banoštoru, u Sloveniji smo dobili srebrnu medalju i mnoge druge da ih sada ne nabrajam sve – izjavila je Adžić. Ona je dodala i da je veoma teško malim proizvođačima da opstanu i da se izbore za svoje mesto pod nebeskim svodom jer nema dovoljno novca. Ističe da se dosta govori o tome kako svi treba da se bave malim preduzetništvom, a malo ko o uslovima pod kojima se sredstva dodeljuju. Jovan Jaković, direktor „Carstva piva“ slaže se sa njenim stavom, ali veruje da će se situacija poboljšati u njihovu korist.

– Mi proizvodimo četiri vrste piva. Zadovoljni smo u kom smeru se sve razvija. Zainteresovanost postoji, potrošači su počeli da razlikuju kvalitetno od nekvalitetnog piva. Teško je izboriti se sa velikim kompanijama jer su iste akcize kao i za industrijsko pivo. Osim toga imamo problem da od njih ne možemo da uđemo u restorane i to što sve sirovine uvozimo jer ih nema dovoljno. Počeli smo kao i svi od ručnog kuvanja, testiranja i nakon toga krenuli sa proizvodnjom većih količina. Bez obzira na to, važno nam je da kvalitet ostane isti, da to bude čisto i kvalitetno pivo bez aditiva – pojasnio je Jaković. Branislav Sekulić, vlasnik je firme „Vrtlari sa plantaže na stalaže“ koja se već 10 godina bavi proizvodnjom zimnice, primer je kako se rad i upornost isplati.

– Pravimo zimnicu od domaćeg voća i povrća. Prošle godine smo izbrendirali sve naše proizvode. Ono po čemu smo prepoznatljivi jeste naš ajvar koji se priprema po tradicionalnoj metodi tako što se paprika peče i ljušti ručno. Osim toga naši džemovi od šljiva, smokava, malina su veoma popularni na tržištu, kao i slatko. Na ovogodišnjem Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu bili smo apsolutni šampioni u kategoriji proizvoda od voća i povrća. Nedavno smo sklopili ugovor i sa jednom kineskom kompanijom tako da ćemo početi i izvoz malo više. Međutim, ono što je važno napomenuti je to da nećemo menjati naš koncept rada. I dalje će sve biti ručno rađeno i sa velikom pažnjom. Cilj nam je zdrava hrana bez konzervansa, a krilatica je sa plantaže na stalaže širom sveta – zaključio je Sekulić. Osim njih, veoma zapažen je bio štand „Vrdnik drvo“ koje se već tri godine bavi izradom jedinstvenih dasaka za sečenje. Davorin Majhenšek, vlasnik firme, napominje da su ovakve  manifestacije značajne zbog toga što se ostvaruje direktni kontakti sa kupcima, gde oni mogu više da čuju kako se šta pravi i na taj način steknu poverenje.

– Naše daske su jedinstvene po tome što se izrađuju od posebnih vrsta drveta poput oraha, badema, trešnje, duda, šljiva, ali i nekih egzotičnih. Osim toga daske su personalizovane. Laserom se graviraju motivi po izboru kupca – pojasio je Majhenšek. Pred očima posetilaca nizali su se i brojni štandovi sa ručno rađenim nakitom i različitim aksesoarima i ukrasima za kuću. Među zapaženijim štandovima bili su štandovi Sonje Madžar koja se bavi izradom aksesaoara za kosu i Andrijane Vujčić koja je ostala upamćena po minijaturnim saksijama sa čuvarkućom.

– Izradom ukrasa za kosu  se bavim oko dve godine. Odlučila sam se da sama počnem da ih pravim zato što sam ranije na samo jednom mestu videla da se prodaju oni lepi cvetovi za kosu koji su tada bili veoma skupi. Onda sam došla na ideju da ja to sama izrađujem, a s obzirom na to da mi se setra bavi modom i ručnim radom, za sada nam dobro ide – pojašnjava Madžar. – Ja sam student medicine i ovim sam počela da se bavim iz hobija. Sama izlivam saksije u koje potom sadim čuvarkuće. Meni je to opuštanje za mozak, a može ponešto da se zaradi – navela je Vujčić.

Dodaju i da se reklamiraju isključivo putem interneta i društvenih mreža, kao i na sličnim manifestacijama. Smatraju da je ovo odličan način promocije koji svaki manji preduzetnik sebi može da priušti. Osim toga, kako kažu, uvek bude dobro druženje, ljudi se međusobno upoznaju i vide mnogo toga interesantnog.