I DO 30 ODSTO MANJI PRINOS PŠENICE U BANATU

I DO 30 ODSTO MANJI PRINOS PŠENICE U BANATU

Prinos pšenice na severu Banata biće umanjen i do 30 procenata usled vrlo loših vremenskih prilika. Zbog manjeg prinosa, ratari očekuju i slabiji kvalitet žita, a nakon obilnih padavina pšenicu nisu zaobišle ni bolesti. Otkupljivači su spremni za prijem, ali se o ceni još uvek ne govori. 

Pali su prvi otkosi žita na severu Banata, ali je još uvek rano da se priča o prosečnim prinosima. Sigurno je da će rod biti umanjen, na nekim parcelama i do 30 procenata, s obzirom na to da je pšenica nikla tek u decembru, prvu kišu dobila u martu, a potom je usledila suša u aprilu. Takve vremenske neprilike nisu pogodovale strnim kulturama.

‘To su problemi koje nas paore lično brinu jer nam je sada najvažnije da skinemo pšenicu, kasnije naravno jeste otkupna cena i sve što prati to. Ostaje da vidimo i da pratimo vremensku prognozu, da pratimo šta se dešava. Naime, ja sam mlad poljoprivrednik i mogu da kažem da nam ove godine ništa ne ide na ruku”, kaže Dejan Šerbedžija, poljoprivrednik iz Mokrina.

Pšenica je prilično neujednačena, a ima i dosta poleganja. Ovca sezona, prema rečima agronoma, pravi je primer kako klimatske promene utiču na poljoprivredne kulture i koliko problema mogu da donesu ratarima.

”Ako uzmemo u obzir da smo imali strahovitu sušu u aprilu, da nam je kiša počela u maju, i ako uzmemo u obzir da smo žito posejali u oktobru, nijedna biljna vrsta to ne bi izdržala. Ne kažem da će biti dobra godina, neće biti ni jako loša, s obzirom na sve ovo rečeno”, smatra Robert Nemeš sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.

Zbog obilnih padavina, problem nije samo manji prinos, već i velika pojava korova, ali i bolesti, pre svega fuzarioze.

”Ono što smo poslednje nedelje imali priliku da vidimo jeste da su se pojavile bolesti klasa u prvom redu fuzarioze, ali i sive pegavosti, kako na pšenici tako i na ječmu. Veliki broj proizvođača nije uspeo da izvrši tretman kada je trebalo u periodu cvetanja”, objašnjava Mirjana Lalošević sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Otkupljivači su spremni za predstojeći prijem robe. U ”Kikindskom mlinu”, najvećem skladištaru na severu Banata, planiraju da otkupe 35.000 tona pšenice do kraja godine uz akontnu cenu, o kojoj će se govoriti tek nakon lagerovanja. Očekivano vreme žetve je desetak dana, a problema prilikom otkupa neće biti.

”U samo vreme žetve fokus je na brzom skladištenju robe. Posle tog procesa slede ugovaranje cena i ovog momenta mi ne razmišljamo o tome. Biće isplaćena akontna cena onome ko želi, a krajem jula će se definisati cena za količine. U sledećim mesecima ko se odluči na prodaju, važiće drugi uslovi i druga cena, a Kikindski mlin će to da isprati”, kaže Ratko Vuković iz ”Kikindskog mlina”.

Na području Kikinde, jesenas je zasejano oko 15.000 hektara pod pšenicom. Seme je već tada zasejano u vrlo suvom zemljištu, pa je već u oktobru bilo jasno da ratare očekuje vrlo teška i komplikovana godina.

Izvor: RTV