U Budžetskom fondu za zaštitu životne
foto: youtube printscreen

U Budžetskom fondu za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada u 2016. godini  prikupljeno je 224 miliona dinara, od čega je 159 miliona utrošeno na projekte gradskih preduzeća, tačnije JKP ,,Gradsko zelenilo” i JKP ,,Čistoća”. Znatno manji ostatak novca se ulaže u obrazovne aktivnosti, informisanje, programe zaštite prirodnih dobara i monitoring životne sredine.

Bolja dostupnost ovakvih podataka rezultat je projekta ,,Pare nisu problem, para ima! – Gde se troši ,,ekološki” dinar u Novom Sadu?”, koji je predstavljen na konferenciji za medije u Medija centru Vojvodine. Projekat je finansiran u okviru programa ,,Otvoreni podaci -otvorene mogućnosti” Fonda ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Na konferenciji su govorili predsednik Inženjera za zaštitu životne sredine, Igor Jezdimirović i pomoćnica načelnice Gradske uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada, Dragica Branković.

Naime, novim veb sajtom, koji su kreirali inženjeri zaštite životne sredine, omogućen je jednostavniji pregled prihoda i rashoda fonda nastalog putem naplate ,,ekološkog dinara”. Ovi podaci jesu dostupni i na sajtu Gradske uprave za zaštitu životne sredine, ali u pdf formatu, te je cilj novog sajta (www.nsekodinar.rs) da se oni mogu lakše pregledati i dati bolju sliku u utrošenom novcu.

Ono što se uočava, kada su u pitanju prikupljena sredstva za 2016. godinu, jeste iznos od 159 miliona dinara, koji odlazi na posebne projekte za zaštitu životne sredine a realizuju ih JKP ,,Čistoća” i JKP ,,Gradsko zelenilo. Ova dva preduzeća imaju isključivo pravo u realizaciji projekata u oblasti zaštite životne sredine, te kako kaže predsednik Inženjera za zaštitu životne sredine, Igor Jezdimirović, imaju monopol nad trošenjem sredstava iz ovog Budžetskog fonda. Ipak, pomoćnica načelnice Gradske uprave za zaštitu životne sredine Grada Novog Sada, Dragica Branković naglašava da se ti projekti ne poklapaju sa projektima za koje ova dva javna komunalna preduzeća dobijaju sredstva po drugom osnovu. Takođe, ona namopinje da sredstva iz ovog fonda nisu dovoljna.

  • Sredstva budžetskog fonda su daleko od dovoljnih za rešavanje svih evidentiranih problema. Trudimo se da obezbedimo sredstva, pored drugih izvora iz budžeta Grada Novog Sada, i kroz projekte od Pokrajine, Republike i naravno iz međunarodnih fondova, pre svega Evropske Unije ali i drugih, objašnjava ona i dodaje da se u Gradskoj upravi sve čini dostupno i transparentno.

Takođe je poželjno, dodala je Dragica Branković, da građani pošalju svoje promedbe i sugestije, jer ih u Gradskoj upravi detaljno pregledaju i ukoliko postoji mogućnost i prihvataju.

Kada je u pitanju aktivno učešće ljudi i sugestija,  Inženjeri  za zaštitu životne sredine imaju drugačiju sliku. Iz ovog projekta, pored novog sajta, proizašla je peticija za uključivanje građana u razmatranje načina na koji će prikupljen novac biti utrošen. Budžetski fond za zaštitu životne sredine najvećim delom se sastoji od novca naplaćenog eko-taksom. Svaki građanin plaća 1 dinar po kvadratnom metru stambenog prostora, 3 dinara po kvadratnom metru poslovnog prostora, dok je Novi Sad  prvi grad u Srbiji koji je počeo da odvaja novac za zaštitu i unapređenje životne sredine, još 1995. godine. Igor Jezdimirović kaže da je cilj peticije da se uvedu obavezne javne rasprave pre izrade programa korišćenja ovih sredstava, putem kojih bi građani imali aktivniju ulogu u odlučivanju.

“Građani pune 80 odsto ovog budžetskog fonda. Trebalo bi da postoji strukturno i jasno utvrđena praksa na koji način i u kom trenutku se građani obraćaju da bi se njihovi problemi uvrstili u program”, napominje Jezdimirović i podseća da je zelenilo svakako značajno, ali da nas čekaju mnogo veći izazovi, kao što je rešavanje problema otpadnih voda i upravljanja otpadom.

“Iako problem upravljanja otpadom možda nije nadležnost Gradske uprave za zaštitu životne sredine, jeste nadležnost Grada Novog Sada. Nismo nadležni da upravljamo otpadom, ali smo kao Gradska uprava jednim delom nadležni da ga otklanjamo kad neko drugi taj otpad ne reši. Otpad pokazuje da komunalna inspekcija nije uradila svoj posao, da nije otkrila ko je taj otpad izručio, nisu ga procesuirali da on to plati nego su ostavili nama građanima da mi to finansiramo iz fonda”,  objašnjava Jezdimirović.

Peticija za uključivanje javnosti u izradu Programa korišćenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Grada Novog Sad može se potpisati na linku peticije24.com

Piše: Ena Entina Gucunski

PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.