Već skoro tri decenije 10. oktobar se obeležava kao Svetski dan mentalnog zdravlja. Danas u Novom Sadu počinje i treći Festival mentalnog zdravlja, pod nazivom „Kako (smo) u svetu koji se menja“.

Festival traje do 25. oktobra. Za to vreme biće održane radionice, tribine, filmske projekcije, sportske aktivnosti, zabavni i edukativni programi za sve generacije.

Centralna tema Svetskog dana mentalnog zdravlja je mentalno zdravlje mladih u svetu koji se menja. Upravo o mladima i problemima koji ih najčešće pogađaju, razgovarali smo sa psihijatrom Centra za dečiju i adolescentnu psihijatriju dr Boškom Stokinom.

Prema njegovim rečima, ono što danas najviše utiče na mentalno zdravlje mladih jeste strukturna očuvanost i funkcionalnost porodice. Uz to ide i integrisanost i kvalitet odnosa sa vršnjacima. Specifičnost današnjeg vremena su negativne pojave i uticaji savremenih digitalnih medija. Zavisnost od kompjuterskih igara i interneta, kao i elektronsko nasilje, jedni su od štetnih činilaca.

Svedoci smo toga da se psihološki problemi u našem društvu često tretiraju kao nešto čega se treba stideti. Zbog toga se ljudi ne odlučuju tako lako za obraćanje lekaru. Dr Stokin kaže da ipak ima pomaka kada se radi o  traženju lekarske pomoći, ali je pitanje da li je to pomak u pozitivnom ili negativnom smeru.

– Mi koji smo zaposleni na Odeljenju za dečiju i adolescentnu psihijatriju svedoci smo stalnog porasta broja dece, mladih i njihovih porodica s različitim vrstama problema koji zadiru u polje mentalnog zdravlja. Takva situacija mogla bi biti shvaćena kao poraz nas odraslih i društva u celini. Smatram da većina roditelja ne gleda na „sramotu“ kada ima neki problem sa detetom i nastoji da ga na svaki način reši. Moguće je da se lakše odlučuju za psihijatre u privatnoj praksi, odnosno za psihologe. Za prve, iz straha da se ne sazna za problem koji bi ih devalvirao u očima trenutnih ili budućih poslodavaca, prijatelja, rodbine. Za druge, jer obraćanje psihologu deluje kao blaža opcija- objašnjava dr Stokin.

Dr Stokin navodi jedan primer iz sopstvene prakse, za koji kaže da se nada da je samo izuzetak i da se ne dešava često. Jednoj adolescentkinji je uskraćen upis u željenu privatnu srednju školu jer je u to vreme posećivala psihijatra. Pri tom, prema njegovim rečima, kod nje nije uočen neki psihijatrijski poremećaj ili poremećaj ponašanja, već se radilo o razvojnim smetnjama koje su česta pojava kod današnje omladine.

 

– Dakle, odgovor na Vaše pitanje bi bio da strah od „sramote“ i negativnog etiketiranja i dalje postoji, ali da sada ima i drugačije pojavne oblike. Prosvećenost i civilizacijski napredak društva, između ostalog, mere se i odnosom prema psihijatriji i korisnicima njenih usluga- dodaje dr Boško Stokin.

Postoje svakako načini da sprečimo narušavanje mentalnog zdravlja i stabilnosti. Prema savetu dr Stokina, prevencija je najbolji vid lečenja.

-Svi bi trebali da se vodimo principima mentalne higijene i pazimo kako živimo, budući da čistotom i ispravnošću svojih života najviše možemo da pomognemo sebi i svojoj deci. Negovanje bliskih, prijateljskih i pomažućih odnosa s drugima i sopstveno ostvarenje u roditeljskoj i bračnoj ulozi, važni su faktori. Kao najveći problem današnjeg čoveka vidim sve veću egocentričnost i narcisoidnost, gubitak vere i udaljavanje od Boga i drugih ljudi. Da bih potkrepio svoje navode, za kraj bih citirao genijalnog O. Vajningera, koji kaže da čovek iznutra ne može ni od čega da propadne kao od nedostatka vere- poručuje dr Boško Stokin.

Program Festivala mentalnog zdravlja možete pogledati ovde. Večeras u 19 časova, u knjižari Bulevar Books, biće održan okrugli sto na temu Šta nam je potrebno za bolje mentalno zdravlje. Ovim će festival biti otvoren. Ulaz je slobodan i prijave nisu potrebne.

 

PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.