Tribina „Vatikan i savremeni međunarodni odnosi” održana je u ponedeljak, 10. septembra, u Klubu „Tribina mladih” Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Milorad Vukašinović, novinar i publicista.

Rimokatolička crkva jedan je od najznačajnijih duhovnih centara hrišćanske civilizacije koji vrši ogroman uticaj na svim kontinentima okupljajući pod svoje okrilje zajednicu od oko milijardu i dvesta miliona vernika.

Autor je kazao i da postoji subjektivna strana svakog od nas koji pripadamo srpskom narodu, a to je strahovita odgovornost Rimokatoličke crkve za politiku koja se sprovodila na našim prostorima.

– Ta politika došla je do punog izražaja na najtragičniji način u periodu od 1941. do 1945. godine, a ponovila se i od 1991. do 1995. godine i ona, bez obzira na neke javne proklamacije o pomirenju i dijalogu, ostaje do danas. Atmosfera u Hrvatskoj, nažalost, daje nam za pravo da razmišljamo i na takav način – naglasio je Vukašinović.

Vatikan, rečeno je u nastavku tribine, održava diplomatske odnose sa 186 država. Pri Svetoj stolici akreditovano je 69 diplomatskih misija, što mu omogućava da svakodnevno ima najpreciznije informacije iz svih delova sveta.

Da bi se razumela versko-politička uloga Vatikana u svetskim poslovima, posebno su važni procesi koji su se odvijali posle održavanja Drugog vatikanskog koncila (1962–1965). To je bio najambiciozniji skup u istoriji Rimokatoličke crkve sazvan s namerom da pruži ključne odgovore na teološke i strateške izazove koje je nametao proces globalizacije.

Dijalog s pravoslavnima, posle toga, podignut je na najviši nivo, a sve je kulminiralo 7. decembra 1965. godine kada su dokument o međusobnom skidanju anatema iz 1054. godine potpisali papa Pavle Šesti i vaseljenski patrijarh Atinagora.

Svojevrsnu prekretnicu predstavljao je izbor nadbiskupa iz Buenos Ajresa, Horhea Maria Bergolja, za papu 2013. godine. U njegovom dosadašnjem pontifikatu, najvažniji događaj je susret sa ruskim patrijarhom Kirilom u februaru 2016. godine u Havani kada je usvojena deklaracija koja sadrži zajednički poziv za okončanje progona hrišćana na Bliskom istoku.

U tom smislu treba posmatrati i događaje na postjugoslovenskom (srpskom) prostoru, gde je Katolička crkva bila direktno angažovana u progonima nad srpskim narodom. Ipak, smatra Vukašinović, izvesni događaji, pre svega formiranje komisije koja se bavila ličnošću kardinala Stepinca, kao i nepriznavanje „nezavisnosti Kosova” od strane Vatikana, daju izvesne nade u produktivan „dijalog” dve crkve i na našim prostorima, što je prvenstveno uslovljeno širim strateškim odnosima između velikih sila.

– Naravno, pritom ne treba gajiti iluzije da će se odnosi brzo normalizovati, tim pre jer postoje mnoga pitanja koja kako na teološkom, tako još više na istorijsko-psihološkom planu, kod pravoslavnih Srba i Rusa izazivaju otpor prema vatikanskoj politici – zaključio je Vukašinović na kraju tribine u koju se potom uključila i publika.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.