Statistika kaže da je svako četvrto dete žrtva vršnjačkog nasilja. U medijima svakodnevno imamo vesti o „dečijim igrama“, koje su odavno izašle iz okvira zabave za decu. Početak nove školske godine, često je za neku decu povratak u krug nasilja.

Projekat „Drug nije meta“ pokrenut je pre tri godine, sa idejom da se protiv nasilja deluje preventivno, a ne samo kada do njega dođe. Realizovali su projekte, obuke, radionice i konferencije, kako bi ukazali na ovaj problem i promenili svest. Radili su sa decom, nastavnicima i roditeljima.

Ovo Udruženje sarađuje sa stručnjacima i resornim institucijama, a njihove akcije je do sada podržao i veliki broj poznatih ličnosti. Imena sa javne scene pomogla su da se za akciju čuje i da dobije veću podršku.

Razgovarali smo sa Ivanom Milenković iz Udruženja Drug nije meta. Na početku razgovora zaključili smo da se mediji u Srbiji temom vršnjačkog nasilja bave najčešće kada dođe do nekog užasnog slučaja. Ivana kaže da je aktivno bavljenje prevencijom jedini način da se promeni alarmantna statistika.

Ivana Milenković glavna koordinatorka

Kako da smanjimo brojke koje nam pokazuju istraživanja?

-Suština našeg rada nije utemeljena isključivo na priči o nasilju i zbog čega je ono loše. Trudimo se da deci i mladima pružimo znanja i veštine, koje će omogućiti da konstruktivno reše konflikte, ojačaju svoje komunikativne kapacitete i razvijaju emocionalnu i socijalnu inteligenciju. Mi im zapravo kroz preventivne aktivnosti pomažemo da ne postanu ni žrtve ni nasilnici. Pokrenuli smo program ,,Ambasadori drugarstva“, koji integriše sve prethodno rečeno. Deca i mladi u ovom programu nisu nemi posmatrači, već aktivni učesnici. Oni su upravo ono što i samo ime programa kaže – ambasadori drugarstva.

Ambasadori drugarstva u Zemunskoj gimnaziji

Gde primećujete uspešnost vaših akcija i projekata?

– Našim najvećim uspehom smatram poverenje koje smo izgradili. Ono je dovelo do toga da nam žrtve vršnjačkog nasilja i njihovi roditelji često poveravaju probleme sa kojima se suočavaju.
Vrlo bitna stavka našeg rada jeste i to što smo skrenuli pažnju javnosti na ovaj problem, o kome se nerado govorilo. Mogu reći da smo pokrenuli lavinu, a u tome nam je pomoglo više od 100 javnih ličnosti. Oni su se fotografisali u majicama sa našim logom i fotografije objavile na svojim nalozima na društvenim mrežama.

Sve ovo je omogućilo da Udruženje ,,Drug nije meta“ postane mesto za sve nas koji verujemo u prijateljstvo, ljubav i dobrotu.
Ilustrovaću vam to jednim primerom, koji često pominjem jer me je duboko dirnuo. Pre dve godine učenik srednje škole iz Vranja pretučen je dok se vraćao iz škole. On se nije dopadao jednoj grupici jer su smatrali da je feminiziran. Sutradan je celo njegovo odeljenje došlo na nastavu u majicama na kojima je pisalo ,,Drug nije meta“. Nas nisu ni kontaktirali, sami su se organizovali i štampali majice. Naš rad i ideje za koje se zalažemo su ih inspirisali. Ovim gestom oni su poručili svom drugu da nije sam, a nasilnicima da nisu izabrali dobar put i da greše. Zbog čega ovo pričam? Zato što deca i mladi umeju da razlikuju dobro i loše. Samo je potrebno da im pomognemo, uputimo ih i inspirišemo. To je jedan od naših osnovnih zadataka, a ovakve situacije nam daju dodatnu energiju da istrajemo na putu koji smo 2015. godine započeli.

Odakle mislite da potiče ideja o nasilničkom ponašanju kod dece?

 

-Ovo je pitanje koje bi moglo da bude tema ozbiljnog naučnog radi, ali najčešće dovodi do dobacivanja krivicom između roditelja, škole, sistema, medija… Mi u Udruženju verujemo da je dužnost svih nas da zajedničkim snagama radimo na afirmaciji prijateljstva i najviših ljudskih vrednosti. Počevši od kuće, preko škole i sistema, do medija- svi utičemo na buduće generacije i vrednosti koje će usvojiti. Zbog toga moramo pristupiti ovoj temi savesno i odgovorno.

Prva konferencija o vršnjačkom nasilju

Šta biste posavetovali roditeljima, kako da prepoznaju i spreče nasilje?

-Na prvom mestu jeste odnos pun poverenja, poštovanja i ljubavi. Ako tako funkcionišete sa svojim detetom, moći će da vam se poveri kada naiđe na bilo koji problem, pa i problem vršnjačkog nasilja. Drugi važan savet jeste da prate promene u ponašanju. Ako dete naglo menja navike i ponašanje, moguće je da ima neki ozbiljan problem. Na primer ukoliko odjednom promeni rutu kojom već dugo ide u školu, možda želi da izbegne nasilnike. Na kraju, najvažnije, pričajte sa detetom iskreno. Pokažite da ste tu da se zajedno suočite sa svakim problemom koji život donese.

Kome se deca najčešće povere kada trpe neku vrstu nasilja?

-Mi smo prošle godine sproveli istraživanje na ovu temu na uzorku od  400 učenika osnovnih i srednjih škola. Pokazalo se da učenici najviše poverenja imaju u svoje roditelje. Odgovor da bi se požalili mami i tati u slučaju da postanu žrtve vršnjačkog nasilja, dalo je više od 300 ispitanika. Zabrinjavajuće je što bi se svega troje od 400 anketiranih učenika obratilo za pomoć nastavnicima. Prema odgovorima, pre bi konsultovali nekog od svojih drugova, internet ili bi se obratili nekoj od državnih institucija.

Zašto se žrtve češće stide od nasilnika?

-Upravo taj stid je jedan od osnovnih razloga neprijavljivanja vršnjačkog nasilja. Stigmatizacija žrtve je ozbiljan problem društva kojim moramo svi zajedno ozbiljno da se bavimo. Ono što je činjenica jeste da i roditelji neretko doprinose ovakvom stanju i to tako što krivicu svaljuju na dete.

Foto: Pixabay

Osim okrivljivanja deteta, koji su još najčešći propusti nastavnog kadra i porodica?

Već sam na početku istakla značaj prevencije. Verujem da je nedostatak želje da se njom temeljno bave najveći propust i roditelja i nastavnog kadra.

Šta biste poručili deci na početku nove školske godine?

Početak školske godine je ogroman izazov. Za veliki broj dece ne znači samo povratak obavezama i učenju, nego i povratak u lanac nasilja. Upravo iz tog razloga smo za prvi školski dan realizovali kampanju sa javnim ličnostima na društvenim mrežama. Želja nam je bila da svi zajedno skrenemo pažnju na problem vršnjačkog nasilja i značaj prijateljstva. Kao uzori dece i mladih, poznati su nam pomogli da im pošaljemo poruku da čuvaju jedni druge i zajedničkim snagama učine svet boljim mestom. Na osnovu komentara, poruka i uopšte dosega kampanje, možemo da kažemo da smo uspeli.

Informacije i savete možete pronaći na sajtu Udruženja. Možete ih i kontaktirati putem mejl adrese office@drugnijemeta.rs ili pozivom na broj 011/222-48-50.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.