Izložba Treće oko Zorana Milutinovića od 4. juna u klubu „Tribina mladih“

Izložba fotografija „Treće oko“ Zorana Milutinovića biće otvorena u utorak, 4. juna u 19 časova u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Izložba se može pogledati do 18. juna.

 

 

 

 

 

Prof. dr Zoran Milutinović , lekar, otorinolaringolog, doktor medicinskih nauka, redovni profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Član Foto saveza Srbije, sa zvanjem majstor fotografije (MF FSS). Nosilac zvanja EFIAP/p, prvi u Srbiji (Ekselencija – platina Internacionalne federacije fotografskih asocijacija). Nosilac zvanja GPSA (zlato Fotografskog društva Amerike), jedini u Srbiji. Nosilac zvanja MPSA (majstor Fotografskog društva Amerike), jedini u Srbiji. Učesnik preko 380 grupnih izložbi fotografija u zemlji i inostranstvu (u preko 35 zemalja na svim kontinentima) i dobitnik preko 290 nagrada i pohvala. Najuspešniji autor Foto saveza Srbije (2009, 2010, 2011, 2012. godine). Autor 27 samostalnih izložbi fotografija i 2 fotomonografije. Autorski opus obuhvata razne oblasti fotografije, uključujući fotografisanje prirode, dokumentarnu, eksperimentalnu i infracrvenu fotografiju.

Foto: Violeta Milutinović

 

 

 

 

 

 

 

 

Treće oko

Ako fotografiju posmatramo kao olimpijsku disciplinu, Zoran Milutinović je sigurno prvak u tom sportu. Učestvovao je svojim fotografskim radovima na više stotina izložbi po celom svetu, osvojivši veliki broj nagrada. U Sjedinjenim Državama uvršten je u listu zlatnih (GPSA). Godinama je bio najuspešniji autor Foto saveza Srbije, u kome ima zvanje majstora fotografije (MF FSS). Sve to sigurno nije bez razloga: sve što sam do sada video od njega je lepo komponovano, koloritno i tonski dobro urađeno, a sadržaj fotografija ukazuje na to da one nisu pale s neba – u njihov nastanak uložene su hiljade i hiljade sati obilaska prirode, velika ljubav prema istoj, sedenja u čekama, lov na samu prirodu i pre svega na njene stanovnike: životinje svih mogućih vrsta, osim onih što žive duboko pod vodom ili duboko ukopane u zemlji. Nikad nisam video, recimo, neku Zoranovu fotografiju kišne gliste…

Svo to neizmerno bogato stvaralaštvo, najviše usmereno na jedan relativno uzan segment fotografije, ostvario je čovek koji – makar koliko to sad brutalno zvučalo – nije profesionalac. Nije, jer mu fotografija nikada nije bila izvor sredstava za preživljavanje, nije mu to učena struka, nije reporter nekih novina, niti ima svoj foto studio. Na svu našu sreću, jer upravo od gore navedenih najređe vidimo istinski dobre i vredne fotografije. Njih je iskvario novac, urednici, mušterije.

Da napravim malu digresiju: pre par godina otputovao sam u Budimpeštu da bih u Palati umetnosti, zapravo Muzeju savremene umetnosti (MUPA), pogledao veliku izložbu životnog dela slavnog Helmuta Njutna, koga i sam izuzetno cenim. No, na izložbi sam se iznenadio: oko sedamdeset posto izložbe je bio čist „shit i trash“, naravno tehnički savršen i glamurozan. O čemu se tu radiolo? Pa i on, kao i većina profesionalaca, radio je skoro celog života u ekipi. Drugi su određivali šta da fotografiše (urednici, naručioci posla), sugerisali mu i to kako da  fotografiše (stilisti, režiseri i slični), a njemu je ostalo da iskoristi svoje fotografsko znanje i tu često kičastu i neukusnu postavku lepo snimi. Eto, od toga je bio veći deo izložbe, a manji, zaista autorski i samostalan Njutnov rad je bio ono zbog čega se ipak nisam pokajao što sam potrošio i pare i vreme za put u Budimpeštu.

Zorana Milutinovića, lekara-specijalistu i redovnog profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu nisu iskvarili naručioci: materijalno i moralno dobro obezbeđen (supruga Violeta je u istom „fazonu“, zapravo je jaka konkurencija i sigurna podrška u ovom poduhvatu), a naročito kada se pri kraju i nakon završetka profesionalne doktorske karijere 100% posvetio fotografiji.  I to onoj i onakvoj fotografiji kakvu je on hteo da napravi i kakvu je uvek i pravio, pa makar radio i radio dok nije došao do onoga što je zamislio. Do sada smo uvek videli od njega potpuno nemanipulisane slike iz prirode, takve kako propisuju vrlo stroge propozicije tzv. NATURE kategorije na međunarodnim konkursima. Ovog puta je naš autor odlučio da sva pravila i propise okači o ekser i napravi idealizovane fotografije životinja u prirodi, toliko idealizovane da to već ne može da bude istina.

Zoran Milutinović nije prolupao, samo je počeo da posmatra prirodu i svojim TREĆIM OKOM. Izvolte, pogledajte, sigurno će vam se dopasti rezultat ovog novog rada, ovog novog ciklusa našeg olimpijskog prvaka.

Geza Lenert, MFFSJ, vanredni član (državne) Mađarske Akademije umetnosti u Budimpešti