Како тврди стара изрека – папир трпи све! Трпи и не црвени. Epistula non erubescit. Овако, написана на латинском, ова изрека делује још озбиљније. Снажније. Обесхрабрује сваког ко је и мало посумњао у њену истинитност.

Такође, написана на латинском и изгледа лепше. Онако, баш академски изгледа.

Ту смо. Академски. Добро је што смо се одмах, такорећи на почетку, дотакли суштине овог писанија. Не ваља околишати и расипати драгоцено време.

Код нас се још од ономад одомаћило мишљење да је факултетска диплома ништа друго него обичан папир. Истине ради, не само код нас. Међутим . . .

Гледано са чисто формалне стране, то парче папира још увек представља неку врсту улазнице за одређене положаје или боље плаћена радна места. А да се не лажемо, брате мили, лепо изгледа кад испред имена чучи др, мр и слично.

Оно што није тако лепо је пут којим треба проћи да би се дошло до жељеног парчета папира. Зато су се паметни људи досетили и измислили пречицу.

Формално исти пут, а у ствари далеко лакши. И бржи.

Зашто губити време и непотребно бубати градиво, које ће се и онако брзо заборавити. Боље је тај мучни процес упростити до крајних граница и, опа – ла, у руке добити жељено парче папира.

За оне којима се и овај путић учини тешким, а стреме највећим интелекуталним достигнућима, на располагање ваља оставити опцију плагирања туђих радова. Поштено.

Е, сад, шта ћемо ако се неко од душебрижника, по правилу доконих и ситничавих људи, осмели и спочита нам валидност нашег, на овај начин стеченог, парчета папира?

Не верујете да то може да се деси? Верујте. Забележено је пар таквих сличајева. Да, свакаког света има.

Шта радити у том случају? Како поступити? Јаооо, нећемо ли због шачице озлојеђених моралиста морати овако лепу пречицу затрпати?

Само опуштено.

Час посла ћемо променити једну другу врсту папира. Наделеко познату по својој трпељивости. Јашта. Закон. Изменићемо Закон о високом образовању.

Лакше, корисније и лепше је урадити то, него поништити сијасет, како она озлојеђена клика воли да каже, сумњивих диплома.

Изменићемо га како треба. Испоштоваћемо све сулуде формалности. Ићи ћемо до најситнијих црева. Нико неће моћи да каже да смо Закон изменили брзоплето и траљаво. И са скривеним намерама. Ама баш нико. Само . . .

Само што су неки медији већ нашли формалну замерку.

Национални савет за високо образовање усвојио је измене постојећег Закона о високом образовању. Једногласно. Свих 16 чланова савета је гласало за. По слову Закона, овај савет би требао да броји 17 чланова.

Папир стварно трпи све. Што битнији папир то трпељивост већа. Баш лепо . . .

Од припадника генерације која вероватно неће дочекати пемзију . . .
. . . 10. и 25. у месецу . . . у сарказму чучи спас.

За Војвођанске вести: Стеван Стојков

PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.