Једна разгледница

Прилази ми једна девојчица. Хоће ме хтети или је дошла да купи нешто друго? Јао, дуго сам већ овде, предуго. Зар никоме више нисам занимљива? Ни моје другарице нико неће да купи, а све смо лепе и имамо неку дивну слику са једне стране. Мислим да би се неко баш обрадовао када би у поштанском сандучету поново своје место нашла понека разгледница.

Овако би могла да почне нека прича о превазиђеним средствима комуникације. Некада сам и ја сама једва чекала да у сандучету пронађем разгледницу, па да је ставим у колекцију са осталима.
Прелепо је знати да је неко мислио на тебе док је био, рецимо, на годишњем одмору или на пословном путу или екскурзији.

Данас је неки хит да се са путовања доносе магнети. Мени је то сасвим симпатично, али кад размислим о свим оним моментима када сам ја слала разгледнице који су почињали са ,,Јој, коју да одаберем?“ до оног момента ,, Шта сад да напишем?“ поготово ако је намењена неком срцу врло битном, магнети падају у сенку.

Никад нисам знала шта да напишем, па сам онда, разочарана писала увек онај клише ,,Пуно топлих поздрава…“. Када сам се потрудила, прималац је тада имао прилику да прочита чак и неке стихове.

Дивна би то колекција била данас – стихови са разгледница.

Још је једна веома велика занимљивост у вези са тим разгледницама, а то је естетика писаног наспрам лепоте слике која се налази на разгледници. Рукописи су чудна појава код човека. Неки молују слова, као да су се родили са способношћу краснописа, а некима ни два живота не помажу да пишу макар читко. Међутим, ја сам се одушевљавала тим несавршеностима. Чак ми је скупљање разгледница био хоби.

Кад већ о хобију говоримо, разгледнице су имале још једну важну одлику. На њих су се, као и на писма, лепиле поштанске маркице. Разноврстности никад краја. Тек су те маркице многима биле омиљени хоби. Па замислите онда, мењажа истих маркица. Чудо!

Некада су нас такве једноставне ствари зближавале и будиле у нама осећај неке неописиве радости. Вратимо животе разгледницама, барем ми који смо уживали у слању истих. Некога ћемо већ обрадовати, а то је врло велики успех. Да се магнети не наљуте, њих можемо донети свакако.

За Војвођанске вести Анђелија Петревски, професор српског језика и књижевности

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.