Tribina „Tajni Londonski ugovor iz 1915. godine – propuštena šansa ili neutemeljeno nadanje“, održana je u sredu 12. decembra u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je msr Srđan Graovac, istoričar.
Graovac je na početku tribine kazao da je tajni Londonski ugovor između sila Antante (Francuske, Rusije i Velike Britanije) i Italije, potpisan 26. aprila 1915. godine, najbolji primer megalomanskih ideja Aleksandra Karađorđevića i Nikole Pašića i dokaz njihovih prevelikih ambicija. Tada je Srbija neopravdano odbacila stvaranje velike nacionalne države zarad jugoslovenskog jedinstva.
– O sada već čuvenom Londonskom ugovoru iz 1915. godine, nekoliko decenija govori se kao o izvesnoj „propuštenoj šansi“, šansi koju srpske političke elite nisu na vreme uočile niti iskoristile priliku za stvaranje samostalne i velike srpske države na Balkanu, koja bi u prostornom smislu obuhvatala Bačku, Slavoniju, Dalmaciju, Bosnu i Hercegovinu – objasnio je autor tribine.
Ostaje velika nepoznanica, rekao je u nastavku Graovac, šta je to Srbiji „nuđeno“ 1915. godine i da li je uopšte poznat „identitet ponuđača“. Na prvom mestu, argument protiv teze da je „Srbija suludo odbila ponudu i žrtvovala se zarad onih koji su bili i ostali njeni neprijatelji“, kako to obično kažu poznavaoci „prave istorije“, jednostavno nije ispravan i ne zasniva se na autentičnim i verodostojnim istorijskim izvorima.
Srpska vlada i javnost nisu imale uvid u sadržaj sporazuma koji je postignut između Kraljevine Italije i sila Antante, jer je on bio tajan. Srbija je, kao i ostatak zainteresovanog sveta, za pojedinosti dogovora saznala tek posle revolucije u Rusiji kada je Lenjin, protiveći se tajnoj diplomatiji, obelodanio sadržinu sporazuma.
– Otuda Srbija nije mogla da se odrekne nečega što nije znala da ima, a pride ga nije ni imala, već se o „nagradi“ razmišljalo u prilično nejasnim formulacijama. Drugo, Srbija je pre dogovora u britanskoj prestonici, 7. decembra 1914. godine donela Nišku deklaraciju kojom je odabrala ujedinjenje sa „neslobodnom braćom u Austrougarskoj kao glavni ratni cilj“ – rekao je Graovac.
Krah Londonskog ugovora, pred kraj Prvog svetskog rata, onemogućio je Srbiju da izađe na more i zajedno sa Crnom Gorom dobije više od tri stotine kilometara jadranske obale između Splita i Drača. „Velika Srbija“ nikakvim Londonskim ugovorom nije ponuđena Srbiji.
