Километри

У неколико километара може да стане читав један постулат савремене, а, богами, и оне архаичне прелепе летње љубави. Неке трају баш толико док се смер тих километара не промени. Неке остају вечне као слова на папиру, а неке, за оне срећне, учине да дужина постане блискост, а време безначајна ситница преживљавања до поновног отиснућа на пут.

Неки имају велику моћ ,,садашњег тренутка“ о коме се толико пише. Чине да заборавиш све оно што је до тада лежало на грудима и да пуним плућима удахнеш свежину призора.

Тако некако…

Још је лепше када те километре делите са неким ко вам је баш, баш, баш драг. Ту срећи нема краја. Возите или се возите, а поред вас је неко ко се километрима диви колико и ви. Или, кад знате да ће вас после тог пређеног пута дочекати неко ко очима радост доноси. Милина! Како се кад укаже прилика…

С обзиром на то да прилике у животу, углавном, стварамо сами, учините да свака стопа за украс носи осмех на бар два лица.

Ја бих опет на онај друм где се машта простире до бескраја, а природа изненади. Опет бих, да кроз стакло кола покушам да овековечим неспретном руком и апаратом делић ванвременског споја са природом, са божанским, са оном сигурношћу коју је баш та вожња значила. Баш та…

Километри су се простирали некуда, а појачан притисак ноге на папучицу гаса давао је смисао опуштању. Контрадикторно је. Знам. Не могу вам боље описати него да на неких 130км на час на регионалном путу осетите оно благо узбуђење које ставља осмех на лице и коме се препуштате у потпуности исто као што се тај аутомобил у потпуности препушта спретном управљању пасионираног возача.

А природа, природа појачава моћ оног садашњег тренутка толико да не желите да се зауставите. Довољно је само да сте ту, на сувозачком месту, да доживљавате и преживљавате све те прелепе пределе који вам се откривају један за другим.

Запамтите, врло је важно и са ким идете. Ја сам имала изузетно задовољство да се возим са неким ко је са мном једнако уживао у свим тим пределима. Тада сви ти километри душу лече својим бесконачним низом.

За Војвођанске вести Анђелија Петревски, професор српског језика и књижевности

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.