Foto: N.B,

Svečanom akademijom Biblioteka Matice srpske proslavila je svoj dan, u znak sećanja na 1864. godinu, kada je parobrodom „Napredak“, Matica srpska preseljena iz Pešte u Novi Sad. Tom prilikom je obeležen i završetak radova na obnavljanju atrijuma i kataloga, a uručene su i nagrada i zahvalnica Biblioteke.

Foto: N.B.

Pre 180 godina u zgradi Tekelijanuma u Pešti otvorena je za javnost Biblioteka Matice srpske, podsetio je na ovaj važan trenutak u srpskoj istoriji upravnik Biblioteke Matice srpske, Selimir Radulović. Obraćajući se prisutnima na Svečanoj akademiji on je ukazao je na potrebu današnjeg čoveka da se više okrene knjigama.

Često govorimo o tome kako je svet bibliotekara i biblioteka najbolji deo naše kulture. Mislim da je to tako, ali mi se čini da treba otići korak dalje i da treba staviti naglasak na jedan manifest koji bi se mogao nazvati manifestom povratku knjige, jer dok smo živeli sa knjigom ličili smo na biće. Danas, kada smo ostali bez knjige, sve manje ličimo na biće. Dakle, da bismo obnovili naš narod, moramo se vratiti dragocenom ognjištu sveta knjige – smatra Radulović.

Foto: N.B.

Svečanoj proslavi prisutvovao je i predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević. Obraćajući se prisutnima Mirović je podsetio da Biblioteka Matice srpske pripada redu institucija od prvorazrednog nacionalnog značaja, bez kojih bi, kako je naveo, trajanje i identitet našeg naroda bili nezamislivi.

–  Matica srpska je gotovo dva veka epicentar naše prosvećenosti, pismenosti i obrazovanja. Za to su zaslužne generacije ljudi koji su je, u tom često burnom i prelomnom vremenu stvarali, čuvali i razvijali. Od onih koji su joj, shvativši značaj narodnog prosvećivanja i obrazovanja, bili začetnici i pokretači, do vas koji danas imate privilegiju, ali i ogromnu odgovornost da je vodite i da brinete o kulturnom, a time i nacionalnom blagu koje se u njoj čuva. Zato podrška Pokrajinske vlade na čijem sam čelu, institucijama kakva je Biblioteka Matice srpske i, naravno, sama Matica srpska, nikada neće izostati –  izjavio je Mirović.

Svedočanstvo o dugom trajanju i svetloj tradiciji naše pismenosti i o brizi za tu tradiciju, kako je rekao, govore činjenice da se u njoj čuva i najstarija ćirilička južnoslovenska knjiga – Oktoih prvoglasnik Đurđa Crnojevića iz 15. veka, te da ova Biblioteka ima preko četiri miliona publikacija, na više od sto stranih jezika.

Foto: N.B.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević rekao je da je  knjiga najveće duhovno, etičko i estetsko utočište savremenog čoveka, i da će Ministarstvo svim mehanizmima unaprediti i negovati kulturu čitanja u zemlji.

Ovaj dan je veoma značajan zbog toga što predstavlja jedan od kontinuiteta u savremenoj srpskoj istoriji, a to je 180 godina trajanja Biblioteke Matice srpske. Mi, na žalost zbog tragičnih istorijskih događaja, imamo priliku da se suočimo sa trenucima diskontinuiteta u kulturi. Ali, ovaj veliki dan i ovaj veliki datum jeste nešto zog čega treba da budemo radosni i čemu treba da se duboko poklonimo – kazao je Vukosavljević.

Foto: N.B.

,,Zlatna knjiga” Biblioteke Matice srpske ove godine dodeljena je srpskom kompozitoru Svetislavu Božiću, dopisnom članu SANU, profesoru univerziteta i autoru poetske ozvučene bibliografije. Ovu nagradu Biblioteka Matice dodeljuje za doprinos razvoju bibliotekarstva i bibliografskog rada.

Zahvaljujem na ovako visokom priznanju koje ima nesamerive dubine u odnosu na sve nagrade koje sam do sada dobio. Dodeljuje se u Matici srpskoj koja je jedina teritorija kojoj se ništa ne može osporiti. Može joj se dodati, ali njoj to čak nije potrebno, koliko je ispunjena vekovima pameću, dobrim delima, rodoljubljem, koliko je vitalna, koliko je savremena i koliko divno drži i našu arhaičnost i vidi našu budućnost – kazao je Božić.

Zahvalnicu Biblioteke Matice srpske dobila je Mara Todorović, dugogodišnja bibliotekarka savetnica ove ustanove, koja je doprinela njenom unapređenju i modernizaciji.

 

Za Vojvođanske vesti Nedeljka Borojević

PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.