Шта други народи не раде, јер није блиско здравој памети, ми радимо. „Небески народ“, а у ствари луди Срби, славе свој пораз. Јер према предању, те давне 1389. године, на Косову пољу, ми смо изгубили битку.
И уместо, како заповеда здрав разум, да се помиримо и саживимо са поразом, ми га и дан – данас величамо и славимо. Понашамо се потпуно ирационално. Од обичног војног пораза на бојном пољу ми смо „саградили“ мит – животворну мисао.
Без обзира што нас је та мисао скупо коштала, ми се ње и даље слепо држимо. Не напуштамо митску мантру о неопходности жртвовања за свету српску земљу и царство небеско.
Јер то је једино исправно тумачење Косовског мита.
Уосталом шта је друго Косовски мит, него обична епска прича. Прича о једном владару који је жељан славе повео своју читаву војску и целокупан народ у бој. У бој против далеко надмоћнијег противника, којег они нису никако могли поразити.
Осим места у историји, обећана награда том владару и његовим поданицима за учињени самоубилачки чин била је улазак у царство небеско.
Наравно, као и у свим другим епским причама, и у овој нису изостављени „моменти“ о неустрашивом јунаштву и срамној издаји неких од актера.
У кратким цртама овако резонују они којима је Косовског мита преко главе. Који у њему виде надахнуће за великосрпску хегемонију и територијалне амбиције према туђим земљама. По којима он онемогућује остварење „нашег“ најважнијег циља – учлањења у ЕУ.
Срећом, они нису у праву.
Косовски мит није обична, већ толико пута испричана, епска прича. Косовски мит није ни мантра о неопходности жртвовања за свету српску земљу и царство небеско. Косовски мит није величање пораза.
Он не представља решење страшне или – или дилеме: или земаљска победа, или царство небеско. Улудо погинути није никакво решење.
Нико никада, па ни Срби тада, није пошао у бој да изгуби. Пораз се никада није награђивао. Нити се икада славио.
Кнез Лазар и његови јунаци су пошли у бој с намером да победе. Верујући у подвиг.
Савладавши страх у себи изашли су на бојно поље. Спремни да у борби за слободу и отаџбину начине подвиг и поразе непријатеља.
„Боље је нама у подвигу смрт, него ли са стидом живот“
Кнез Лазар и његови јунаци су знали да само борбом за највише идеале – слободу и борбом за очување земаљског царства, само подвигом на земљи могу заслужити улазак у царство небеско.
За њих победа је била и ако се на бојном пољу погине, али не за славу, него у одбрану слободе и отаџбине.
С друге стране, нису у праву ни они који у Косовском миту виде одличан извор парола.
Небески народ, небеска Србија, света српска земља, Косово је глава Лазарева, душа Србинова, . . .
Ми смо се жртвовали за спас Европе од најезде Османлија, а како нам враћају . . .
Косовски мит – темељ српског националног идентитета је веома погодан за политичку употребу и злоупотребу. И то и једна и друга страна – и они који му оспоравају важност и они који га воздижу у небеса, чине.
Политички инструментализују један од кључних државотворних српских митова. Мит који је у основи нашег националног идентитета тумаче на начин који, у датом тренутку, највише одговара њиховим ситним интересима.
Нису у праву, али су врло грлати. Виком желе да наметну своје искривљено виђење Косовског мита.
А шта уистину представља Косовски мит?
Није на одмет поновити, за потписника ових редова, најтачнији опис Косовског мита: темељни морални кодекс једног малог народа спремног да кроз своју историју непрестано бира између слободе и ропства, жртвовања и преживљавања, издаје и херојства.
Ако одустанемо од борбе за слободу, одустаћемо од нас самих.
Борба за слободу је био главни закон по коме смо се вековима владали. Спремност да се боримо за слободу мора остати наше идејно језгро.
Човек без слободе не може живети, може само преживљавати. А преживљавање је, по многима, најсуровији вид самоубиства.
„Нека буде што бити не може“
Нити смо ми „небески народ“, нити славимо пораз. Ми смо припадници малог и поносног народа који је изабрао да му највиши идеал буде слобода. И који је одвајкада био спреман да се за њу бори. Не једном смо платили високу цену свог избора.
Управо збот тога не смемо тражити замену Косовском миту.
Коме може сметати наша спремност на борбу за слободу? Само ономе ко планира да нас пороби. Само нашем непријатељу. Коме су још непријатељи добро желели?
Слободан човек живи, „флексибилан“ преживљава.
За Војвођанске вести Стеван Стојков
Related
