Кровови од трске – атрактивна традиција

Кровови од трске у прошлости су били честа појава у Војводини. Та барска биљка одличан је изолатор, штити од инсеката и глодара, а век трајања трске је неограничен.

Данас се трска ретко употребљава у изградњи, међутим, они који воле прави визуелни, али и функционални угођај који трска пружа и даље је користе.

foto: pixabay

Артрактиван изглед самог крова, лако се уклапа у природан амбијент сваке околине, па је трска све више прихваћена у обнављању старих и уређењу нових салаша, викендица, али и стамбених објеката.

“Радило се две недеље, ако не и дуже, четири човека су била на крову. Прво су мајстори урадили потконструкцију са летвама и штафлама. Преко 100 кубика трске је искоришћено, то зависи од квадратуре наравно“, прича за РТВ Бачкопаланчанин Томислав Тиљак.

“Трску сам донео из Белог Блата у Банату, повољно. Постављање је скупо, али исплативо. У сноповима се носи на кров, повезује се жицом, пегла се. Ја сам кров од трске ставио пре пет година. Мојој породици се свиђа“, додаје он.

Трска је одличан термо и звучни изолатор, тако да у кући лети ствара хладовину, а током зимских месеци спречава губитак топлотне енергије.

“Презадовољан сам тршчаним кровом. Изолација је фантастична, уштеде на грејању су изузетне. Важно нам је да лети имамо хладовину, не чује се ни када дува ветра или пада киша“, наглашава Тиљак.

Век трајања трске је неограничен, што значи да се и после 100 година, њена својства не смањују, као што је случај са неким другим материјалима.

У Новом Саду порушене су „Тршаре“ из улице Краљевића Марка да би на том месту никле лепше и боље у виду насеља „Краљев Парк“, али на жалост без тршчаног „шешира“.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.