pixabay.com

Ко једанпут проба, стално се враћа. Док се други ресторани приликом рекламирања и даље служе овим, сада већ отрцаним, маркетиншким слоганом, ресторан којем ћемо посветити који редак овог текста, за то стварно нема потребу.

Њему реклама не треба.

Он је једноставно најбољи. И то знају буквално сви. Укључујући и врапце на гранама, а богами, и оне у мини еко зони.

Најукуснија храна. А цене? Багатела! Скоро бадава! Али стварно. Свако у Србији би могао себи да приушти бар један оброк дневно у овом ресторану. Ма, шта један. Пет.
Пет оброка. Како и препоручују нутриционисти. Али авај . . .

Не може свако у овај ресторан да уђе. Места у њему, истина нису нумерисана, али су резервисана. Строго се чувају за њих 250. Само изабраних 250 може да уђе у овај ресторан. И да у њему крка до миле воље. Јер . . .

Тачно. Није било тешко погодити о ком ресторану је реч.

Испуњење сна

Скупштински ресторан. Малтене митско место свих оних који реше да се баве политиком. Само да се довучем до скупштинског ресторана, а после како буде. Ово је резон неафирмисаних и још неизабраних народних посланика.

Јашта, нису луди о својим амбицијама тако огољено и да зборе.

Срећом, парола иза којих могу да сакрију своју праву амбицију и једини циљ има сијасет. И све „раде“, без обзира што су у оптицају више од фртаљ века. Време им ништа не може. Они којима су намењене, не мењају се. У њих и даље верују.

Међутим, ни они који су већ засели у скупштински ресторан нису љубитељи промена. Можда ће звучати претерано, али они се промена више плаше него што се просечан становник Србије плаши промаје.

Зато је веома тешко ући у скупштински ресторан.

Фауст једе код куће

Наравно, да би се дошло до скупштинског ресторана, не мора се продати душа ђаволу. Довољно је бити флексибилан и пристати на компромисна решење. На пример, уортачити се са идеолошким противницима.

Циљ оправдава средства. Само то не представити тако. Не звучи лепо. Позвати се на виши интерес. Судбинска питања. Ма, слободно пустити машти на вољу. Јер . . .

У време избора неке чудне силе загосподаре рајом, те она гладна почне ситима веровати. У свакакве приче и свакаква обећања раја поверује. Одмах. На прву лопту. Без и мало размишљања.

Ваљда очекује да ће јој мрвице које падну са стола у скупштинском ресторану бити више него довољне да преживи. Јер, истина, не ради се о било каквим мрвицама. Мрвице остале од леба без мотика су нешто посебно.

Посебне околности

Следећи избор за нових 250 корисника услуга скупштинског ресторана стварно ће се одвијати у посебним околностима. Веома крупне, а по нашу отаџбину лоше одлуке треба ускоро да буду донесене.

Ваља се склонити иза раје. Иза њених повијених леђа.

Нека она буде главни кривац. Нека она великом излазношћу на „судбоносним изборима“, који нас ускоро очекују, да легитимитет било којој одлуци коју ће у њено име, а противу интереса њених, донети изабрана нова – стара власт.

Да су околности стварно посебне доказује и спремност опозиције да на изборима који нас ускоро очекују узме активно учешће.

Само их О дели

Жалиће се припадници опозиције на услове у којима ће се одржавати избори за нових 250 корисника услуга скупштинског ресторана одржавати. Претиће чак и бојкотом. Али ће на крају учествовати.

И позваће своје симпатизере да у што већем броју изађу на „судбоносне изборе“. Обећаваће да ће урадити баш оно што су већ били у прилици да ураде кад су они заузимали више од половине столица у скупштинском ресторану.

За учествовање, представници опозиције биће похваљени и од представника страних кухиња у нашој отаџбини.

Што ће учествовати и дати легитимитет резултату „судбоносних избора“ неће сметати ни представницима садашње већине у скупштинском ресторану.

Позиција – опозиција. Нема ту неке велике и битне разлике.

Главни кувар у скупштинском ресторану је сигурно истински професионалац и мајстор свог заната, али разлози опседнутости припадника наше политичке касте скупштинским рестораном су неке друге природе.

Не. Не метафизичке. Далеко конкретније природе. . .

Од припадника генерације која, вероватно, неће дочекати пемзију . . .
. . . сваког 10. и 25. у месецу . . . у сарказму чучи спас.

За Војвођанске вести Стеван Стојков

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.