Foto: Photo By MTomic

Prošle nedelje je održana javna tribina o socijalnoj inkluziji u organizaciji „Udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama grada Novog Sada“.

Na tribini u Bulevar Books-u govorilo se o predrasudama, obrazovanju i inicijativama. Pored aktivizma osoba sa invaliditetom u različitim sferama društva, jedna od tema bila je i učešće dece sa smetnjama u razvoju i osoba sa invaliditetom u sportu i rekreativnim aktivnostima.

Tribina „Otvoreno, iz iskustva“ organizovana je u okviru projekta „Sportski krug prijatelja- Sport za sve“. Na njoj su govorili direktorka filmskog festivala „Uhvati ritam“ i predsednica Kreativno-afirmativne organizacije „Parnas“ Milesa Milenković, osnivač neformalne grupe „2 minuta tišine“ i bloger Dušan Radivojević (Lestat Gianni), prof. dr Romana Romanov i roditelji devetogodišnje učesnice Novosadskog maratona Nataše Minić.

Sa Lestatom smo razgovarali o pomeranju granica, o odrastanju i preprekama koje prelaze osobe sa invaliditetom. Svojim aktivnostima, stavovima i porukama koji dopiru daleko, on motiviše mnoge ljude oko sebe.

Koliko je teško pomerati sopstvene granice?

-Najteže je boriti se sa samim sobom, zato je potrebno jasno sagledati situaciju i poređati prioritete. Meni je izazov jako bitan u svemu što radim.

Danas se mnogo govori o inkluziji, više nego u vreme kada si ti odrastao. Imaš li utisak da se nešto i promenilo na bolje za današnju decu?

-Tokom mog odrastanja nije bilo govora konkretno o inkluziji kao inkluziji. Danas se o tome mnogo više govori, pomak na bolje je evidentan ali i dalje tu postoji mnogo prostora za poboljšanje.

Koji slojevi društva su nam ostali najmanje osvešćeni kada je u pitanju odnos prema osobama sa invaliditetom?

-Iskreno govoreći potrebna je edukacija kompletnog društva. Kako ljudi koji nemaju nikakav hendikep, tako i osoba sa invaliditetom.

Odakle bismo trebali da počnemo sa promenama?

-Kao što reče Gandi, budi promena koju očekuješ.

Šta je tebi predstavljalo najveći problem kada si bio dete, a šta ti danas najviše smeta?

-I onda i sada najveći problem mi je arhitektonska diskriminacija.

Šta je najbolje što su ti donele društvene mreže? Obraćaju li ti se ljudi često za savet?

-Društvene mreže su fantastično oružje i oruđe, dokle god znate da rukujete njima. Meni lično su donele mogućnost da se moj glas čuje. Ljudi mi se putem društvenih mreža doslovno svakodnevno obraćaju za savet, pomoć i slično.

Znamo da ti motivišeš mnoge, a šta je ono što tebe motiviše?

-Znam svoju misiju, razlog i koji je cilj onoga što radim. Feedback mi je veoma bitan, bio on pozitivan ili negativan.

Imaš li neku poruku za naše čitaoce, otvoreno i iz iskustva?

-Menjajmo zajedno svest kako bismo promenili svet.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.