Опет сам отишла на један друм где се машта простире до бескраја. Друштво нисам много мењала. Оба сапутника делила су страст са мном. Све је било баш онако како само дечије неокаљано срце може да жели.
Тако, баш тако сам желела.
Нисам знала шта да очекујем, али сам знала да ће бити вредно сваке трунчице времена. Тако и беше.
Опет километри! Опет мир и спокој изазвани убрзањем исте оне пасије као и прошли пут. Није ми било нарочито важно где идемо, колико јесте с ким тај свемир делим. Овога пута смо тим нашим километрима који лече душу додали и кораке ка висини. Није то била у питању само надморска висина, драги моји. Тамо се срце узвисило до милине, а душа до оног добро познатог јој мира.
Колико је само простодушна и широкогруда ова наша Војводина. Одатле, са тог места поглед се простире у бескрај равнице где класје љуби небески свод. Ветар вам бистри ум и разум и успорава мисли, а очи се напајају златом и свилом призора.
Све ово не би имало толико смисла без њих.
Најлепши и најдрагоценији моменти благослов су тада када се деле са онима које волите. И природа је тада на вашој страни, баш као што је тада била на мојој. Себично присвајам овај моменат јер сам први пут упознавала лепоте о којима вам пишем. Када сам мислила да се повратак у јаву ближи, преда мном се пружио путић који је деловао као онај са друге стране мојих снова: земљани и зеленом бојом украшен.
Нисмо му одолели.
Та шетња је била игра, смех, радост и тако је трајала све до замишљеног циља. А онда… Онда су музика и поглед учинили оно невероватно – време је на тренутак стало, изгубило се. Постојало је само као замрзнута слика неке будућности у којој смо већ били. Читава свест је на моменат изгубила свој значај. Била сам окружена чистом енергијом оних који су као и ја ту.
За срећу је, заиста, потребно само отворено срце и малко оног вилинског праха које ветар ставља у косе.
Магија је покренута била још оним првим километрима. Сада се проширила на још један предео. Ко зна, можда ће једном и неког од вас, драги моји, да дотакне, па ћете онда моћи са мном да делите радост путешествија.

За Војвођанске вести: Анђелија Петревски

PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.