Photo: mitrovica.info
Posle deset godina završena obnova jedne od fruškogorskih svetinja, sa crkvom posvećenom Svetom Savi. Ustaše ga zapalile 1942. i proterale 60 monahinja, do 2008. ovde su bile ruševine.

Manastir Kuveždin, na jugozapadnim padinama Fruške gore kod sela Divoš, posle 10 godina otkad je bio u ruševinama, podigao se iz pepela i danas pleni svojom lepotom. Obnovu manastirske crkve koja je posvećena Svetom Savi pomoglo je Ministarstvo kulture, a uređenje konaka finansirala je Eparhija sremska. Nizom svečanosti biće obeleženo 900 godina od nezavisnosti Srpske pravoslavne crkve, koju je dobila 1219. godine. Pripreme za ovaj veliki događaj u manastiru Kuveždin već uveliko traju.

– Od 1942, kada su manastir Kuveždin ustaše zapalile i iz njega proterale 60 monahinja, pa sve do 2008. godine, ovde su bile ruševine. Crkva je rekonstruisana, obnovljena, stavljena je nova fasada, urađene su zidne ikone i unutrašnja dekoracija na ikonostasu, koja je sva u pozlati. Severna strana ostala je u ruševinama, i mi smo dali predlog da se i taj deo uradi, kao i istočno krilo. Tako bi se manastir ogradio, odnosno zatvorio zidovima, pa u manastirsko dvorište ne bi ulazile lisice iz šume, što se često dešava – kaže Ljubiša Šulaja, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Današnja crkva, podignuta iz pepela, nalazi se na temeljima spaljene crkve, i istovetna je onoj koja je izgrađena 1816. a urađena je pomoću starih fotografija koje su ostale sačuvane.

– U proleće 1944. godine ustaše su minirale crkvu i konake, zajedno sa ekonomskim zgradama. Pod ruševinama crkve ostao je ikonostas, rad akademskog slikara Pavla Simića. Jedna od monahinja ovog manastira, Jelena, vratila se u manastir i počela da spasava oko 20 ikona, koje je sakrila u manastirskoj kapeli, ali je, nažalost, to platila svojim životom. Ustaše su je zatekle kako traži ikone ispod izgorelih delova crkve, streljale i na nju nabacale ikone. U Kuveždinu su stradali arhiva, veći deo biblioteke, deo riznice s crkvenim sasudima, odnosno svete knjige i predmeti – kaže Šulaja.

Kada je Srpska pravoslavna crkva pre 900 godina dobila svoju nezavisnost, njen prvi poglavar bio je Sava Nemanjić. Prema zapisima, fruškogorski manastir Kuveždin podigao je poslednji srpski despot Stefan Štiljanović 1520. godine, a prvi put se spominje u turskim dokumentima 1566. godine, kao Manastir Sveti Sava.

Istorijski tragovi govore da je u ovom manastiru nastala svetosavska himna, koju je napisao nepoznati kuveždinski kaluđer.

Photo: mitrovica.infou

Obnova manastira Kuveždin počela je 1997. godine, kada je Eparhija sremska sopstvenim sredstvima započela obnovu tri krila manastirskih konaka koji su podignuti krajem 18. i početkom 19. veka. Radilo se fazno, jer nije bilo dovoljno novca. Konaci i ekonomske zgrade su odavno završeni, pa su se tada stvorili uslovi za život manastirskog bratstva.

IZVORSremskomitrovački portal
PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.