MEĐUNARODNI DAN SEĆANJA NA ŽRTVE HOLOKAUSTA – MAŠKARTHEMUTNO ĐES GNDIPE PALAJ KOLA SAJE HASARDILE ANDO HOLOKAUSTO

Povodom obeležavanja Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta (27. Januar), koji se u Srbiji obeležava od 2006. godine nizom komemorativnih, kulturnih, obrazovnih i naučnih programa, direktor Kancelarije za inkluziju Roma Miloš Nikolić  podsetio je na broj žrtava tokom II Svetskog rata i rekao da se scene nasilja, ubijanja i mučenja nedužnih civila, samo zato što su drugačije vere ili nacionalnosti, nikada ne sme zaboraviti. –  U Drugom svetskom ratu stradalo je oko 55 miliona ljudi. Zbog te srazmere Drugi svetski rat se često navodi i kao primer „totalnog rata“. Broj ranjenih bio je višestruko veći, što ovaj rat čini najkrvavijim sukobom u istoriji čovečanstva i zato svojoj deci moramo govoriti o toleranciji, uzajamnom poštovanju i o različitostima, kako se nikada više ne bi ponovila slična nedela – rekao je Nikolić. Kada je reč o stradanjima civila i ratnih zarobljenika u logorima, koji su bili stacionirani širom Evrope, Nikolić kaže da se procenjuje da je u njima ubijeno više od šest miliona ljudi (više od milion ljudi je stradao u Aušvic-Birkenau), uglavnom Jevreja, Roma, kao i drugi Slovenski narodi, koje je nacistička Nemačka smatrala nepoželjnom i nižom rasom.  – Istoričari koji su se bavili Drugim svetskim ratom procenjuju da je, samo na teritoriji tadašnje Jugoslavije stradalo oko 195 hiljada Roma i Romkinja, dok se u čitavoj Evropi taj broj penje na neverovatnih 450 hiljada stradalih lica – naglašava Nikolić i dodaje da neki istražitelji i istoričari pokušavaju da umanje broj stradalih Roma samo zato da bi osporili genocid koji je načinjen nad ovom narodom. Izrečenim lažima o stradanju Roma u II Svetskom ratu, ti istoričari nedužne civile ubijaju po drugi put. Jer ako se njhovo stradanje zaboravi i ukoliko o tome ne govorimo javno, bojim se da će nekom pasti napamet da ponovi sličan zločin – zaključio je on.     Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. godine od strane Ujedinjenih nacija, a u spomen na 27. januar 1945. godine kada su trupe Crvene armije oslobodile logor smrti „Aušvic-Birkenau“.