Povodom Svetskog dana SOS telefona

Povodom Svetskog dana SOS telefona razgovarali smo sa volonterkom Centra Srce, Slavicom Ranisavljev Kovačev.  Ona nam je rekla nešto više o uslovima volontiranja, problemima sa kojima se ljudi svakodnevno bore i načinima na koje se Centar trudi da pomogne svojim korisnicima.

Pod današnjim nazivom Srce- Centar za pružanje emotivne podrške i prevenciju samoubistva funkcioniše od 2000. godine. Centar je osnovan 1991. godine, na inicijativu grupe profesora Univerziteta u Novom Sadu. Prvobitno je bio namenjen učesnicima rata, međutim vreme je pokazalo da je psihološka podrška potrebna i „običnim“ građanima koji su bili pogođeni ratom.

Prve aktivnosti na uvođenju podrške putem elektronske pošte započete su 2000. godine, a deset godina kasnije pojavila se i mogućnost  razgovora putem četa. Trenutno Srce broji oko 30 aktivnih volontera i svake godine primaju se nove prijave. Naša sagovornica kaže da su do sada organizovali jednu obuku godišnje, međutim da za narednu godinu planiraju da povećaju broj volontera.

Foto : Centar Srce

-Zbog količine posla tokom sledeće godine organizujemo dve obuke, te se  nadamo da će biti i više prijava. Za volontiranje u Centru Srce postoji jedan formalan uslov, da se bude  stariji od 18 godina. Nemamo zahteve koji se tiču obrazovanja i  prethodnog iskustva u sličnom radu ili sa ljudima. Ipak, potrebno je  posedovati osobine ličnosti koje ukazuju da ste otvoreni i  zainteresovani za osećanja drugog čoveka, da ste empatični,  tolerantni, da se trudite da razumete i prihvatite drugog čoveka,  garantujete mu poverljivost- kaže Slavica Ranisavljev Kovačev.

Osobe koje imaju između 30 i 60 godina najčešće se odlučuju za telefonske pozive, dok mejl i čet koriste uglavnom oni od 15 do 30 godina. Način obraćanja se razlikuje po starosnim grupama, međutim problemi korisnika imaju nešto zajedničko.

–  Uglavnom je to nekoliko problema koji se međusobno dopunjuju, odnosno  čija povezanost čini da se osoba nađe u položaju koji se čini  bezizlaznim. Često su u pitanju odnosi sa drugim osobama, oni stvaraju  porodične i partnerske konflikte koji svakom budu veoma bolni. Takođe,  javljaju se korisnici sa određenim telesnim i psihičkim bolestima.  Treba napomenuti da kada se javljaju oni koji imaju psihičke bolesti,  pored same prirode bolesti se često moraju boriti sa nerazumevanjem  porodice i okoline, izopštenošću iz društva. Određeni broj ljudi se  javlja usled loše egzistencijalne situacije, nedostatka posla, niske  plate koji onda utiču na celokupno (ne)zadovoljstvo životom. Posebno  ukoliko je to situacija koja traje duže vreme. Zajedničko većini  poziva je što se osobe koje zovu osećaju usamljeno – bilo zato što  nemaju podršku oko sebe ili zato što ne žele da budu teret ljudima, da  im „dosađuju“, ili da budu percipirani kao slabi, plaše se osude ili  otuđenja.

Slavica kaže da je teško uočiti neki period u toku godine kada se ljudi češće javljaju. Broj poziva uglavnom se poveća kada je Centar prisutan u medijima. Ona ističe da ne postoji univerzalan savet koji se može dati svim korisnicima.

-Svaki problem je težak na svoj  način i ponekada je teško naći snage da bi nastavili da se borimo. Ono  što mogu da poručim je da nisu sami, da postoje ljudi koji žele da sa  njima razgovaraju o tome, da ih saslušaju i da ponekad to može baciti  novo svetlo na probleme ili bar na neko vreme olakšati patnju.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji je stopa samoubistava u 2015. godini iznosila 15,0 (određuje se na sto hiljada stanovnika) i viša je od evropskog proseka koji iznosi 13,8. Vojvodina je godinama bila regija sa izuzetno visokom stopom suicida, najviše u ranim devedesetim godinama kada je zemlja bila u velikoj ekonomskoj krizi.

Gledajući desetak godina u nazad, može se primetiti da stopa samoubistava opada, međutim to ne znači da je problem manje aktuelan. Iz Centra Srce poručuju da činjenica da smo i dalje značajno iznad evropskog proseka, ukazuje na potrebu preventivnih programa u svim mogućim aspektima.

Radno vreme Centra je svakog dana od 17h do 23h. Za pomoć se možete obratiti na besplatan broj telefona 0800 300 303, putem mejl adrese vanja@centarsrce.org i četovanjem na sajtu www.centarsrce.org .

Za Vojvođanske vesti: Dajana Grubišić

IZVORvojvođanske vesti
PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.