MILOŠ NIKOLIĆ – PROFESOR MUZIKE, BORAC ZA LJUDSKA PRAVA, SUPRUG, RODITELJ…

MILOŠ NIKOLIĆ – PROFESOR MUZIKE, BORAC ZA LJUDSKA PRAVA, SUPRUG, RODITELJ…

Ko je Miloš Nikolić? Odakle je počeo i kada je shvatio da je obrazovanje najvažnije?

Odrastao sam u muzičkoj porodici, pa i ne čudi to što sam se odlučio da moj životi poziv bude muzika, odnosno violina. Podrška porodice, škole, pa i čitavog društva bila mi je od suštinskog značaja za sve uspehe koji sam postigao. Neću izostaviti i moje lično zalaganje i želju da uspem u svojoj nameri, da budem najbolji učenik, pa zatim najbolji student i na kraju najnagrađeniji muzičar u svojoj klasi. Odgovor na Vaš pitanje, kada sam shvato da je obrazovanje važno, glasi – pa još u osnovnoj školi. Otac mi je stalno govorio da samo zalaganjem i stalnim učenjem možemo da skinemo veo predrasuda i diskriminacije koji su vladali u društvu u tom trenutu. Na svu sreću, ja to nisam osetio na sopstvenoj koži, ali postojale su te prepreke. Postoje i danas! Kada me pitaju šta je moj najveći uspeh i čime se najviše ponosim, ja odgovaram: to svakako nisu brojna priznanja koja sam osvojio na najprestižnijim muzičkim festivalima, brojni koncerti sa najboljim svetskim muzičarma, priznanja koja sam dobio od svog grada Subotice i naše države Srbije, već sa ponosm ističem to što sam tata dve predivne devojčice koje imaju pet i deset godina, to me zapravo čini najzadovljnijim i najuspešnijim. Ne volim puno da govorim o sebi, posebno ne o mojim postignućima. O meni i mom radu trebaju da govore drugi – kolege, prijatelji, porodica. Oni me nabolje poznaju!  

Kakav je položaj romske zajednice u Srbiji?

Nažalost i dalje je težak. Romi se suočavaju sa siromaštvom, kršenjem ljudskih prava, predrasudama i diskriminacijom, pogotovu u obrazovanju, zdravstvu i zapošljavanju. Određena postupanja ugrožavaju Rome, povređuju njihovo dostojanstvo i usporavaju integraciju Roma u društveni, kulturni i ekonomski život. Kancelarija za inkluziju Roma šalje jasnu poruku državi i institucijama, da je pomak u integraciji romske zajednice načinjen, ali da je položaj Roma i dalje težak i da se nadamo da će država nastaviti da integriše romsku nacionalnu manjinu kroz uključivanje u institucije sistema, kroz angažovanje mladih i visokoobrazovanih Roma i Romkinja, jer samo na taj način možemo sa sigurnošću tvrditi da je država Srbija na pravom putu sveopšte integracije romskog naroda.

Šta država može da učini da bi se Romi integrisali u društvo?

Do 2012. godine mnogo manje se pričalo o Romima i nedovoljno je učinjeno. Dekada Roma je prošla, a većih pomaka nije bilo. Od 2012. godine, smatram da se položaj romske zajednice menja na bolje, promene su već vidljive. Država Srbija, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićićem, napravila je iskorak i shvatila je da su Romi najugroženija nacionalna manjina u Srbiji. Postoji politička volja da se pomogne predstavnicima romske nacionalne manjine, ali moramo još mnogo da radimo kako bismo istinski poboljšali njihov položaj, zato što su problemi romske zajednice ogromni i ne mogu se rešiti za pet ili deset godina. Verujem državnim institucijama i siguran sam da će položaj romske zajednice samo napredovati. Da moja uverenja nisu bez pokrića, svhatio sam nakon više održanih sastanaka sa predstvanicima pokrajinskih i državnih institucija, a naročito nakon više razgovora vođenih sa pokrajinskim premijerom Igorom Mirovićem, koji mi je dao čvrsta obećanja da će vojvođanska Vlada i nadležni sekretarijiti uložiti dodatne napore i finansijska sredstva za različite projekte da se unapredi položaj Roma. U periodu od 2005-2015 godine po prvi put su Romi uključeni u državne institucije, u rad Vlade, otvorile su se ustanove u koje su integrisani Romi, i to nam je dalo neku novu nadu za bolju budućnost mog naroda. Međutim, u tom periodu nije se mnogo promenilo. Čini mi se da meseci koji su pred nama mogu biti od presudnog značaja za unapređenje položaja romske zajednice. Imamo obrazovan kadar, stvorila se napokon dobra politička „klima“ i siguran sam da su sada problemi rešivi.

Kakva je saradnja Kancelarije za inkluziju Roma sa državnim i međunarodnim institucijama?

Kancelarije za inkluziju Roma, od svog osnivanja ima odličnu saradnju i komunikaciju sa svim državnim i lokalnim institucijama, kao i sa međunarodnim organizacijama. Naša Kancelarija je, siguran sam, za oblast kojom se bavi, među najboljima u zemlji. Ovu tvrdnju potkrepljuju rezultati. To državne i lokalne institucije vide i dobro znaju. Svaka državna ili inostrana institucija koja je sarađivala sa našom Kancelarijom uvek je imala samo reči hvale. Moj tim i ja moramo da se potrudimo da tako i ostane. Naš rad će i nadalje biti javno dostupan svima, uvek ćemo biti spremni da saslušamo pohvale, ali i kritike. Na nama je da svoj rad stalno unapređujemo i da zajedno sa svim državnim i lokalnim organima stvorimo bolji položaj romske zajedice.  

Možete li ukratko predstaviti najvidljivije rezultate Kancelarija za inkluziju Roma u ovoj godini? 

Napomenuo bih prvo „RARE“ projekat koji je imao za cilj da ojača kapacitete i saradnju među akterima koji doprinose aktivnom uključivanju Roma i Romkinja na tržište rada i povećanje njihovog ekonomskog potencijala. Važnost RARE projekta se ogleda u višestrukom pristupu integraciji Roma na tržište rada u Dunavskoj regiji putem razvoja institucionalnih kapaciteta, inovativnih modela i sinergije,  kao i putem praćenja i procene efikasnosti mera kako bi se ostvario najveći mogući pozitivan uticaj u ovoj oblasti. Nakon toga kao jedan od najvažnijih segmenata našeg rada je svakako obrazovanje srednjoškolaca i studenata romske nacionalnosti. Obezbedili smo zahvaljujući pokrajinkoj vladi i resornom ministarstvu više od 800 stipendija. Čini mi se da nikada više nisamo imali stipendista nego danas. To me posebno raduje. Zahvaljujući dobroj saradnji sa lekarima, raznih specijalističkih struka, pokrenuli smo preventivne pregleda u najvećim romskim naseljima u Vojvodini. Merenje šećera u krvi, krvnog pritiska i provera redovne vakcinacije kod dece. Pre mesec dana smo, opet zahvaljujući predsedniku pokrajinske vlade Igoru Miroviću, dobili 9,4 miliona dinara kao pomoć za najugroženije romske porodice kojima smo podelili humanitarnu pomoć u vidu hrane i sredstava za higijenu. Ta podela još uvek traje i ukupno će biti obuhvaćeno više od 1500 porodica. U okviru redovih obilazaka terena, moj tim i ja smo obišli više od 60 romskih naselja širom Vojvodine i razgovarali sa velikim brojem predstavnika vlasti i meštanima, a sve u cilju rešavanja problema i unapređenja položaja romske zajednice. U velikom broju opština smo pokrenuli izradu Lokalnih akcionih planova ili revidiranje ovih značajnih strateških dokumenata. Do kraja godine, Kancelarija će predložiti nov plan i program za reševanje problema u zapošljavanju Roma i Romkinja. Ovaj dokument se uveliko radi i čim bude završen, biće javno promovisan i pozvaćemo sve jedinice lokalnih samouprava da prihvate našu ideju.

 

I za kraj, kakvu poruku šaljete pripadnicima romske zajednice?

Romi moraju, pre svega, da se više potrude. Promena mora da se dogodi unutar romske zajednice. Kada društvo vidi da se i sami trudite, da se menjate na bolje, da ulažete napor, uvek će se neko postarati da pomogne. Znam da će država Srbija to prepoznati. Obaveza svih Roma, bez izuzetaka, je da pošalju decu u školu. Smatram da je naše društvo dovoljno odgovorno da prepozna poteškoće i da će pomoći porodicama kojima je to zaista potrebno. Moramo se postarati da prekinemo trend vekovnog sirmaštva koji proizilazi iz neobrazovanja. Znam da je teško školovati decu bez novca, ali trudićemo se da pomognemo svim učenicima i studentima romske nacionalnosti. Školovanje, a nakon toga i adekvatno zaposlenje, to je pravi i jedni put ka celokupnoj integraciji!

 

Za vojvodjanske: Živana Živanović