1457. умрла је Јерина Бранковић, српска деспотица, жена деспота Ђурђа Бранковића. Јерина,пореклом Гркиња, рођена као Ирина Кантакузин се удала за деспота Ђурђа Бранковића 26, децембра 1414. година. Након његове смрти 1456. године владала је Србијом као деспотица-регент. Због суровог начина владавине није била популарна у народу, који ју је прозвао Проклета Јерина. Умрла је као монахиња у Руднику. Претпоставља се да ју је отровао њен син Лазар.

1519. умро је Леонардо ди сер Пјеро да Винчи, познатији као Леонардо да Винчи. Био је италијански ренесансни архитекта, проналазач, инжењер, вајар и сликар. Описиван је као идеал „ренесансног човека” и као универзални геније. Мада нису примењивани у његово доба, његови изуми се данас користе у модерној технологији. Његова најпознатија дела су Мона Лиза (или Ђоконда) и Тајна Вечера.

1729. рођена је Катарина II Алексејевна, царица Русије, познатија као Катарина Велика. Рођена као немачка кнегиња, Софија Августа Фредерика фон Анхалт-Цербст, била је царица Русије од 28. јуна 1762. до 6. новембра 1796. године. Остала је упамћена као пример просвећеног владара свога времена.

1852. рођен је Петроније − Пера Тодоровић, српски новинар и писац, један од оснивача и вођа Народне радикалне странке. Био је један од првих присталица Светозара Марковића. Био је бриљантан говорник. Основао је и уређивао лист „Мале новине“, први информативно-сензационалистички лист у Србији, због чега је био изразито неомиљен. Заједно са Чедомиљом Мијатовићем је измислио серију текстова о Креманском пророчанству.

1945. завршена је битка за Берлин, једна од последњих битака у Другом светском рату на европском бојишту, а свакако једна од највећих и најодлучнијих. Почела је 16. априла 1945. године, када је силовита совјетска армија напала Берлин са истока. У нападу је учествовало 2,5 милиона војника. Епилог битке за Берлин је уједно означио и крај Другог светског рата. 02. маја Генерал Вајдлинг, командант одбране Берлина је предао град Совјетима.

PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Vojvodjanskih Vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.

Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Vojvodjanskih vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.

Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Vojvodjanskih Vesti.

Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.

Administratorima Vojvodjanskih Vesti se možete obratiti ovde: admin {at} vojvodjanskevesti {dot} rs.